Шта ће потрошачима омогућити винске маркице?
Европска унија је 2008. године започела реформу система географског порекла за вина, изједначавајући га са системом за остале пољопривредно-прехрамбене производе. Овај ПГИ/ПДО систем доноси поједностављивање апелационих захтева и процедура, као и изузетно сложеног обележавања коje су могли разумети само врсни познаваоци вина. У складу са тим, Србија је прва у региону започела реформу географског порекла и означавања, па су новим законом о вину уведене нове ознаке квалитетних категорија вина са географским пореклом. Уведене су и евиденционе маркице које су различите за квалитетне категорије вина. Регионално вино се означава ознаком Г.И. („географска индикација"), што одговара ознаци ПГИ у Европској унији. У оквиру категорије квалитетно вино са географским пореклом, која одговара европској категорији, односно ознаци ПДО, подкатегорија квалитетно вино са контролисаним географским пореклом и квалитетом се означава ознаком К.П.К. (контролисано географско порекло и квалитет), а врхунско вино са контролисаним и гарантованим географским пореклом и квалитетом, са ознаком К.Г.П.К. (контролисано и гарантовано географско порекло и квалитет). У дефинисању скраћеница за традиционалне изразе који означавају квалитетну категорију се намерно потенцирало да са порастом броја слова расте и квалитет, што ће допринети да потрошачи лако препознају категорију вина.
Како ће се обележавати вина из одређених региона?
Процедуру око евиденционих маркица, односно маркица квалитета и порекла регулише Правилник о изгледу, садржини и начину истицања евиденционе маркице за вино са географским пореклом, који је донет у 2010. години. Овим правилником ближе се прописује изглед, садржина и начин истицања маркица за вино са географским пореклом. Он је у потпуности усклађен са регулативом ЕУ, а право на обележавање имају искључиво произвођачи вина са географским пореклом. Тренутно имамо 56 произвођача вина са географским пореклом и 161 вино са географским пореклом која су у систему географског порекла. На тај начин, вино представља производ чије се географско порекло највише штити, а што је и разумљиво због дуге традиције производње и његовог обележавања, као и специфичности које свако географско подручје даје вину.
Којим бојама ће бити обележена вина из одређених подручја, односно вина са географским пореклом? Шта ће све писати на маркици?
У складу са различитим квалитетним категоријама, евиденционе маркице се израђују у различитим бојама, и то зелена за регионална вина -Г.И., црвена за квалитетна вина - К.П.К. и љубичаста за врхунска вина - К.Г.П.К.
Маркице израђује Завод за израду новчаница - Топчидер, а оне садрже неколико видова заштите од фалсификовања (почевши од холограма, па до дубоке штампе), тиме се онемогућава било какав облик превара и пружа се безбедност произвођачима вина са географским пореклом. Поред заштите, на маркицама је грб Републике Србије који поред званичног значења симболизује и српски квалитет и гаранцију да су грожђе и вино из Србије. Затим ту су подаци ознаке квалитетне категорије, и то: Г. И. - што казује да је у питању регионално вино, К.П.К.- што означава да је у питању квалитетно вино или К.Г.П.К. - што је ознака квалитета за врхунско вино. Поред ових података, на маркицама је назначена и одговарајућа година бербе. На крају, свака маркица има свој серијски број, па самим тим и свака боца вина са географским пореклом се евидентира путем ових бројева. Серијски бројеви за свако вино и за сваког произвођача се воде у бази Министарства пољопривреде, као и у Заводу за израду новчаница. Те податке може користити инспекција, па је на тај начин олакшана контрола производње и промета вина са географским пореклом.
Какав квалитет вина се одређује евиденционом маркицом?
Вино је једини пољопривредно-прехрамбени производ чији је квалитет директно повезан са географским пореклом. Наиме, вино не може бити регионално, квалитетно или врхунско, уколико није вино са географским пореклом произведено у одређеном виноградарском географском производном подручју (регион, рејон или виногорје). Значи вина са географским пореклом од бербе 2009. су само вина са маркицама, а на свим осталим винима се не смеју наводити никакви подаци о географским подручјима и квалитетним категоријама. Препознавањем боја и на основу броја слова за ознаке квалитетне категорије (Г.И., К.П.К. или К.Г.П.К.) потрошачи ће, погледом на маркицу, лако установити о којој квалитетној категорији вина се ради (регионално - Г.И., квалитетно - К.П.К. или врхунско К.Г.П.К. вино).
У сваком случају не заборавите: од бербе 2009. вина са географским пореклом су само вина са маркицама - којима се гарантује квалитет и порекло, а вина без маркица су стона вина (вина без географског порекла) за која се не гарантује порекло, односно она могу бити из различитих подручја, држава, година бербе и за њих се не гарантује висок квалитет.
Шта то значи за потрошаче?
Увођењем евиденционих маркица за вина са географским пореклом, комплетира се и последњи пожељан сегмент ЕУ захтева за контролу вина са географским пореклом у промету, а са друге стране домаћим винима се обезбеђује додата вредност коју имају вина произведена у најпознатијим заштићеним српским виноградарским подручјима. Све ће то допринети повећању броја вина са географским пореклом и пораст конзумације српских вина, односно повећаће се поверење потрошача према српским винима са географским пореклом, јер оваквим системом је немогуће довести потрошаче у заблуду. Потрошачи ће радије куповати вина са географским пореклом за која држава даје гаранције преко система ГПС мерења винограда, контроле у производњи грожђа, берби и производње вина, као и независног сензорног оцењивања и на крају гаранција се даје евиденционим маркицама.
Колика је годишња производња вина у Србији?
У Србији, као и свуда у свету, производња вина је условљена пре свега годишњим климатско-метеоролошким условима. На основу статистичких података (просек 2001-2009. година) годишња производња износи 172.253.556 литара. С обзиром на то да је уобичајени рандман при преради грожђа 65 одсто, годишње се преради око 265.000 тона грожђа. На основу евидентирања произвођача вина, процењује се да су подаци о преради грожђа и производњи вина мањи у односу на статистичке податке, а због лоших временских услова, може се закључити да је производња вина у 2010. години мања за трећину од вишегодишњег просека.
--------------------------------------------------------------------------------
Ко има корист од маркица квалитета и порекла за вина?
ПРОИЗВОЂАЧИ ВИНА
- Гарантује се порекло и квалитет њиховог вина
- Обезбеђује се поверење потрошача у њих и њихово вино
- Омогућава се боља продаја њиховог вина
- Омогућава се лакше препознавање „фалсификата"
ПОТРОШАЧИ ВИНА
- Држава и систем им гарантује порекло и квалитет вина
- Онемогућава се обмањивање
- Омогућава се лакша препознатљивпст вина и олакшава се куповина и избор вина
ДРЖАВА
- Омогућава се лакша контрола
- Стиче се поверење произвођача и потрошача
- Омогућава се боља промоција српског вина
- Анимирају се произвођачи да се баве винарством и производњом вина са географским пореклом
- Омогућава се развој руралних крајева кроз винарство
Преузето: Политика - додатак "Потрошач", 23.12.2010.
