Најновије повећање цене телефонске претплате од 100% поново је покренуло неколико озбиљних питања.
Најпре, да ли је у овом тренутку морало доћи до повећања цене у овом износу? Посебно, ако се има у виду последња корекција цене од 250% (новембар 2008.). Простом рачуницом долази се до невероватног процента од чак 350% у периоду од годину и по дана. Делује запањујуће давање сагласности „РАТЕЛ"-а на ове захтеве.
Али, важније од свега јесте заправо питање шта ми заправо плаћамо? Под појмом претплата не нуди се потрошачима ништа осим 150 „бесплатних" импулса. Ако бисмо доследно применили ценовник „Телеком"-а дошли бисмо до цифре од целих 70 динара?! Делује крајње неозбиљно да се у једној правној држави потрошачима наплаћује готово 6 пута више.
Ту долазимо до проблема који се тиче наплате услуга које потрошач нити је тражио, нити су му пружене. Јер, подсетимо, након потрошених 150 импулса сваки наредни се плаћа по важећем Ценовнику. Дакле, у плаћању обавезне претплате за телефонски прикључак у износу од 388,00 динара свако домаћинство у Србији поклања „Телеком"-у више од 300 динара. Сваког месеца. Ако се зна да постоји више од 2,5 милиона претплатника фиксне телефоније долази се до запањујућег податка о месечном приходу у износу од преко 7 милиона €.
Питање Уставности оваквог начина наплате не би донело бољитак грађанима Србије. Вероватно би се претплата, као таква, укинула али би се истог тренутка употребио нови термин за наплату некакве накнаде за употребу телефонског прикључка или кроз повећање цене телефонског импулса.
Док стварна заштита потрошача не постане приоритет овој и свакој наредној Влади, не остаје нам ништа друго осим оваквог начина борбе за своја права.
