Током свих протеклих година потрошачи природног гаса с домаћих налазишта плаћали су исто колико и за увозни из Русије. Домаћи гас, због нижег квалитета, који je далеко испод стандарда, морао је да се продаје по цени 20 % нижој него увозни.
Према светским стандардима прописано је да природни гас мора да садржи минимално 92 % метана и максимално 3 % угљен-диоксида и азота.
Очигледно је, што се може видети по боји пламена, да гас из домаћих налазишта, који се претежно испоручује индивидуалним потрошачима, садржи далеко мањи проценат метана односно далеко већи удео друге две компоненте. Тако је основни узрок повећане потрошње недовољна/мања калорична вредност, која се изражава и рачуна као да је увозни гас.
Стога упућујемо јавни позив Влади републике Србије да одговори на следећа питања:
- зашто је дозволила да гас из домаћих налазишта има исту тржишну цену као и увозни;
- да ли би по тој цени могла продати било коме, осим својим пореским обвезницима;
- који проценат домаћег гаса се меша и такав испоручује индивидуалним потрошачима?
Да ли је могуће да се домаћи гас из Баната и Бачке транспортује кроз Мађарску до Русије и назад до потрошача Србије, те да је цена иста као и за увозни због транспортних трошкова, провизије „Југорос-гаса" и других „реалних трошкова"?
Ако имамо у виду да је Србија зависна од увоза природног гаса (око 90 одсто потребних количина), да цена на домаћем тржишту зависи од оне која се нуди на светској пијаци, како је могуће да се она није смањивала од октобра 2008. године, када је само за индивидуалне потрошаче кубик поскупео 60 посто и цена формирана тако што је 1.000 кубика овог енергента коштало око 500 долара, која сада износи око 330 долара (без транспортних трошкова)?
Тадашња цена, куповина 1.000 кубика била различита - у првом кварталу прошле године 440 долара (без транспортних трошкова), у другом 334, у трећем 245, а у четвртом кварталу 273 долара. Све то време цена гаса на домаћем тржишту није се мењала, односно смањивала.
Тако је несхватљива тврдња неодговорних да су, због разлике у цени гаса (током прошле грејне сезоне) који се увози и оне по којој се продаје у ЈП "Србијагас" створени губици од око 107 милиона евра, због чега се најављује повећање цене гаса у наредном периоду, одмах након грејне сезоне.
Захтевамо да Влада Републике Србије испита суштинске разлоге насталих губитака у монополистичкој компанији, који пре свега леже у континуираном прекобројном страначком и родбинском запошљавању, губицима у гасоводном систему, нерационалном пословању, трошењу средстава изигравањем добротвора и социјалне установе путем донација, спонзорства и сл.
Докле ће државна Агенција за енергетику бити у функцији „Србијaгас"-а и дистрибутера, да без студиозније анализе олако даје позитивно мишљење, а Влада сагласност на начин обрачуна и на нове цене према Тарифном систему, који су ови писали у име и за свој рачун?
У прилог томе говори чињеница да сама Влада недавно констатује да су дистрибутери у Србији на различите начине утврђивали просечне параметре радног стања за обрачунски период и да су примењивали различите формуле за прерачунавање, због чега су се резултати свођења разликовали и до 4%.
Дакле, дистрибутери, који у периоду пре примене тарифнoг система, нису у рачунима приказивали свођење, већ ефекте свођења су уграђивали у цену гаса, због чега они нису били видљиви нити проверљиви за потрошаче. Врхунац таквог стања је да се не зна цена гаса за месец потрошње.
Када већ јавно признају да су, до доношењa Уредбе о изменама и допунама Уредбе о условима за испоруку природног гаса, која се примењује од 1. фебруара 2010. године, (којом је утврђен једнак начин обрачуна природног гаса у Србији као и рокови у којима су енергетски субјекти дужни да уграде адекватну мерну опрему), дозволили кршење члана 90. Устава, члана 50. и 134. Закона о енергетици и Закона о заштити потрошача ("Јединична количина и цена морају бити јасно исказане и подложне "), како мисле да обештете индивидуалне потрошаче гаса и да ли ће за овај хаос неко одговарати?
Према донетој Уредби, дистрибутивна разлика има своје тарифне ставове па ће на пример - обрачуната запремина износити по основу: радне температуре (3,22%), прикључног притиска (1,6%) и доње топлотне вредности (2,6%) = 7,42% , из чега следи да ће коефициент прерачунавања бити 1.0742, односно стварна потрошња гаса биће увећана за 7,42%, односно потрошња гаса од 500м3 увећава се за 37м3.
Како су рокови у којима су енергетски субјекти дужни да уграде адекватну мерну опрему одређени тек за неколико година, следи да ће разлика између обрачунске и измерене запремине за домаћинства бити највећа за купце чији мерни уређаји немају аутоматску корекцију ни по притиску ни по температури, који живе на нижим надморским висинама и снабдевају се увозним гасом, за око 7,6 %.
Осим тога, дистрибутерима гаса омогућена је и примена фамозног тарифног става „Накнада по месту испоруке", који подразумева урачунате трошкове који настају у пословању дистрибутера са купцем, као што су трошкови закључивања уговора, израде рачуна, штампања, слања рачуна и др. Зар се ти трошкови не налазе у дистрибутивној разлици коју дистрибутери узимају од потрошача?
Да парадокс буде још већи, овај харач се узима и у месецима када купац нема потрошњу гаса, данак потрошач плаћа на сваком рачуну, током целе године. Овај својеврстан порез, Агенција за енергетику је прихватила тако што се годишња накнада од 1.463,08 дин. подели на 12 месеци, те месечна накнада износи 121,92 дин.
Стога се, на жалост, многи потрошачи враћају годинама уназад и опредељују за гориво које лакше могу да плате. О уложеним средствима грађана за гасификацију и за унутрашњу гасну инсталацију, више нема ни помена.
Због свега наведеног, намеће се логично питање: да ли је Влада у функцији својих грађана - пореских обвезника, или у функцији гасног лобија?
