Мења се Закон о заштити потрошача у Србији.
Куповина на интернету, транспарентност при одређивању цена, права потрошача при коришћењу "бесплатних" онлајн услуга, неке су од одредби које ће бити обухваћене изменама Закона о заштити потрошача.
Циљ планираних измена је да се у постојећи закон имплементирају три директиве Европске уније. У Центру, међутим, наводе да измене закона, неће у великој мери променити живот потрошача у Србији. Појашњавају да усвајање прописа Европске уније у домаћем правном систему до сада није био проблем, али њихова примена - јесте.
"Оно што Европска унија од нас тражи јесте исти ниво заштите потрошача као у ЕУ. Да ли ми имамо исти ниво заштите као што је у једној Француској или Немачкој? Свакако не, ни приближно. Зашто је тај исти ниво њима уопште потребан? Потребан је због привреде, не толико због потрошача. Дакле привреда очекује отприлике исти ниво заштите да би роба, услуге могли да несметано теку између држава чланица", рекао је за Еуроњуз Србија Небојша Лазаревић из Центар за европске политике и радне групе Националног конвента о ЕУ за поглавље 28 - заштита потрошача и заштита здравља.
Рекламација робе за потрошаче у Србији углавном је права мука. У Националној организацији потрошача Србије, кажу да највише приговора стиже за одећу и обућу. У случају одбијања приговора, потрошач мора да прибави стручно мишљење, а то захтева и време и новац.
"Ако сте ви рекламирали патике које сте платили 7.000 динара, док урадите вештачење како би се доказало ко је одговоран за тај пропуст, ако вам се одбије рекламација. Трговци најчешће у свом образложењу наведу да је неадекватно одржавање, да је неко механичко оштећење, да је потрошач одговоран за тај недостатак који се појавио и да би потрошач доказао да није он, мора да ту обућу шаље у неку установу да прибави стручно мишљење, да евентуално уради вештачење, дакле све то захтева време", каже правни саветник Националне организације потрошача Србије Младен Алфировић.
Уколико и нове измене закона буду имале стари проблем - да се не примењују у пракси, живот потрошача у Србији могао би да остане исти.
Извор: Мондо
