Грађани Србије исте производе неретко плаћају и дупло више него комшије из региона. Разлог су трговинске марже, за које економисти једногласно кажу да су огромне. Висина марже је пословна тајна трговинских ланаца и они имају право да их не откривају, међутим, јасно је да оне нису у неким уобичајеним оквирима земаља ЕУ. Наши саговорници тврде да марже иду и преко 100 одсто.
Неки од најпопуларнијих српских производа у нашој земљи су скупљи него у комшилуку. Тако у Црној Гори потрошачи исто дуготрајно млеко купују за 116 динара, док је у Србији његова цена 150 динара. Дакле, више од 40 одсто.
Иста ситуација је и са увозним производима. У Србији грађани маслиново уље „Монини“ плаћају дупло више него исто уље и исте количине у Торонту, иако се Београд налази ближе „Монини“ фабрике.
Оваквих примера је много. Листа је непрегледна.
Оно што се из ових примера недвосмислено да закључити је да је реч о астрономском „уграђивању“ трговаца у цену.
Иако су трговинске марже у Србији одувек тајна, јасно је да су оне у многим случајевима далеко више него у окружењу.
У земљама Европске уније, оне се крећу између 10 и 20 одсто.
Према званичним подацима НБС, трговинске марже групе од пет највећих малопродајних ланаца робе широке потрошње, веће су биле у 2022. у односу на 2019. годину – за чак 36,6 одсто. Стопа се, додатно, константно повећава.
Горан Паповић из Националне организације потрошача Србије каже да у нашој земљи марже иду и преко 100 одсто.
Објашњава да купци кроз марже плаћају низ ствари, а да то и не знају.
Рецимо, растом еурибора трговцима су порасле рате кредита и тада су, како претпоставља наш саговорник, трговци додатно подигли марже.
„Дакле, потрошачи плаћају све финансијске проблеме трговаца, чак и увећане рате кредита“, прича Паповић.
Контрола маржи мора да постоји, тврди Паповић и додаје да је тржиште у Србији неуређено и да контрола апсолутно изостаје.
Извор: nova.rs
