20. 07. 2024.

Конференција Народне банке Србије поводом презентације Извештаја о инфлацији имала је и део посвећен трговинским ланцима, а богами и Комисији за заштиту конкуренције и Министарству унутрашње и спољне трговине.

Наиме, према анализи финансијских извештаја пет највећих трговинских ланаца у Србији, трговинске марже су у 2022. години биле за 36,6 одсто више него у 2019. години.

Стопа трговинских маржи се константно повећава, са 24,8 одсто у 2019. на 26,8 одсто у 2022. години, „што са другим факторима утиче на више цене. Повећање марже присутно је код свих продајних ланаца“, наводи се у анализи.

Јоргованка Табаковић, гувернер НБС, оценила је да су марже у трговини значајно прасле и да одмажу у враћању инфлације у границе циља.

„Пет трговинских ланаца диктира услове под којима ће неко производити. Они имају већу преговарачку моћ и ту моћ дуж целог ланца снабдевања користе да би повећали маржу више него што захтева покриће трошкова. Инфлација је губитак за све нас. Не може она неком бити брат, а неком рат. НБС плаћа највећу цену инфлације повлачећи ликвидност и плаћајући више од пет одсто за то“, напоменула је Табаковић.

Она је истакла да се трговци придржавају праксе старе више од деценије да наплаћују незваничне таксе да произвођач уђе у трговински ланац, па званичне таксе да се производ нађе на видљивим полицама.

„Рокови плаћања добављачима, пре свега прехрамбених производа, дужи су него што је уговорено и што је законом дозвољено“, осула је паљбу по трговцима гувернерка, додајући да су је колеге у банци упозориле да то „може бити опасно по њу“.
Такође је оценила да зато неки продавци се одлучују да продају робу из камиона, ризикујући инспекције и казне.

Она се осврнула на анализу маржи Министарства трговине која није узела у обзир да је Меркатор у 2020. и 2021. години имао губитке, а прошле године једва профит због „знамо чега“, алудирајући вероватно на проблеме у оквиру консолидације Фортенова групе.

Она је „нежно“ замолила Комисију за конкуренцију да „уколико има капацитета“, поново направи анализу трговинских маржи, као што је то урадила 2017. и 2018. године уз коментар да једино конкуренција обезбеђује јефтиније производе.

С друге стране, она је оценила да нема основа за увођење некаквог пореза на екстрапрофит као што се то најављује у Италији, као и да НБС не може да натера банке да смање каматне стопе, позивајући људе да сносе одговорност за своје одлуке.

Према речима Жељка Јовића, вицегувернера НБС, за шест месеци ове године, раст нето прихода банка доминантно објашњава раст прихода од камата, пре свега због раста еурибора и белибора.
Он је такође оценио да око трећине раста прихода се односи на приходе од репо операција Народне банке Србије, што је цена монетарне политике.
Према његовим речима, накнаде и провизије нису дале значајан допринос расту нето прихода банака.

Према подацима НБС, за седам месеци ове године, нерезидентима власницима компанија у Србији је исплаћено 965 милиона евра на име дивиденди, што је око 300 милиона евра више него у истом периоду прошле године.
До краја године очекује се да ће власници на име дивиденди повући из Србије око 1,9 милијарди евра, док је прошле године то износило 1,7 милијарди евра.

Највеће профите, па и дивиденде, прошле године остварили су сектори рударства, прерађивачке индустрије, трговине и финансијски сектор, односно банке.

Извор: Данас

Претрага

Центар за европске политике

BEUC, The European Consumer Organisation

THE GLOBAL VOICE FOR CONSUMERS