Према подацима Светске банке – Србија је на 79. месту по паритету куповне моћи, испред Хрватске, Словеније, БиХ, Црне Горе и Албаније.
Кина има, према подацима Светске банке (СБ) за 2022. годину, најбољу економију у свету по паритету куповне моћи. Овај параметар служи за упоређивање животног стандарда земаља тако што се одређује колико је националне валуте потребно за потрошачку корпу израчунате у америчким доларима. Иако смо деценијама на овом месту гледали САД, светска економија се променила, па је Америка остала иза Кине, а следе Индија и Јапан, док је на петом месту Русија која држи прво место у Европи.
Србија је, према овој статистици, напредовала, па на овој листи заузима 79. место, испред Хрватске, Словеније, Босне и Херцеговине, Црне Горе и Албаније. Статистика није идеална, али је методологија призната у свету, па се ова позиција наше земље може тумачити и овако и онако.
Према подацима Евростата Србија се прошле године нашла на дну лествице у односу на просечну потрошњу у Европској унији. Према паритету куповне моћи наша држава 2022. године била је на нивоу од 53 одсто просечне потрошње коју бележи ЕУ. С друге стране, бруто друштвени производ по глави становника, такође по паритету куповне моћи износио је 44 одсто БДП-а Европске уније. Слична ситуација била је и 2021, из чега произилази да куповна моћ није повећана.
Др Љубодраг Савић, професор на Економском факултету у Београду каже да ми не можемо да се поредимо са најразвијенијим земљама света, али да је важно да се посматрамо у односу на регион и ако смо ту први добро је.
– Нисмо ми ту били доскора, испливали смо. Али то је делимично и због политике јаког динара. Већ неколико година је евро на истом нивоу. Може да стоји на том нивоу јер имамо прилив од наше дијаспоре и директних страних инвестиција на нивоу од око 10 одсто бруто друштвеног производа. Не треба да будемо незадовољни, Словенци и Хрвати реално сигурно живе знатно боље од нас, али ово је статистичко поређења и добро је да смо најбољи у окружењу – наводи Савић. Додаје да се статистика узима оквирно. А према подацима Републичког завода за статистику, више од 20 одсто грађана у Србији је у ризику од сиромаштва, док је око шест процената у апсолутном сиромаштву. Цене животних намирница су више и утисак потрошача је да су многи производи јефтинији у окружењу и Европи него код нас. Без обзира на податке о статистичкој корпи утисак је да све мање можемо да купимо за расположиви новац.
Просечна потрошачка корпа је у мају износила око 99.000, а просечна нето зарада око 86.000 динара. За минималну корпу требало је издвојити 52.000, а минимална исплаћена плата је била око 40.000 динара.
Драгољуб Рајић, директор Мреже за пословну подршку, каже за „Политику” да је најновији извештај СБ ипак показатељ статистике и да је потребно да се узме у обзир још параметара како бисмо добили реалну слику.
– Подаци које обрађује СБ упоређују се на основу извештаја влада, па та слика може бити понекад и „улепшана”. У Србији један од основних упоредних параметара је наша потрошачка корпа која није реална. Зато ове податке треба узети са резервом. Статистика показује једно, али стандарди који се користе од земље до земље нису универзални, а и подаци се на националном нивоу обрачунавају другачије – објашњава Рајић.
Реалнији је показатељ зарада по глави становника и то је критеријум релевантан да покаже како грађани живе, без обзира на развијеност економије и на жељу земаља да прикажу да је ситуација добра. Рајић додаје да није лоше да се Србија тако представља јер је то корисно и за будуће инвестиције.
Сматра да је наш проблем инфлација која је већа у односу на државе у окружењу. Према статистичким подацима зараде су нам номинално веће, али се реално види да је куповна моћ пала. То показује и податак да је промет у трговинама на мало у јуну пао за шест одсто у односу на исти период прошле године.
– По статистици смо испред других, али сви видимо да то није у стварности тако. Корпа коју обрачунавамо није реална јер у савременом животу трочлане породице учешће трошкова услуга, на пример, није на тако ниском нивоу. Корпа, прављена још пре неколико деценија није прилагођена ни онлајн куповини, ни новим трендовима у потрошњи – закључује наш саговорник.
Младен Алфировић, из Националне организације потрошача (НОПС), наводи да се не може рећи да потрошачи живе боље у односу на прошлу годину и да је куповна моћ већа.
– То нам показује и статистика потрошачких приговора коју ми водимо. Примећујемо све више оних који се жале на цене, како основних намирница, тако и робе широке потрошње. Слажемо се са оценама економиста да је садржај просечне потрошачке корпе застарео и да мора да се прилагоди новим трендовима и навикама потрошача, посебно због великог раста онлајн трговине и веће заступљености услуга. Примећујемо да је све више купаца које занима цена, да се жале на акције, а то је показатељ лошијег стандарда – напомиње Алфировић.
Извор: Политика
