23. 02. 2024.

Потрошачи у Србији и ове године свој дан обележавају у знатно другачијим околностима у односу на претходне године. Након глобалне пандемије која је у знатној мери утицала на промене свакодневних навика, просечан потрошач, данас је суочен са бројним изазовима. Одлазећи у куповину, на дневном нивоу се пресабира колико је шта поскупело и којим производима  је смањена грамажа. За неупућене, ова пословна пракса појединих произвођача има и своје ново име – шринкфлација (појава када се запремина или величина производа дословно смањи а цена остане иста).

Законодавни оквир у великој мери је унапређен, усклађен и постављен тако да у теорији сваком просечном потрошачу пружа читав низ механизама за заштиту права, гарантованих прописима којим се уређује читава област. А какав је субјективни осећај потрошача, питање је за свакога од нас.

 Од недавно, потрошачима је на располагању механизам за вансудско решавање спорова са трговцима, где је учешће трговаца законска обавеза. Потрошачке организације су и даље присутне као прва и главна контакт тачка од које све почиње, па неретко и трновит пут заштите њихових права. Ускоро се очекује и усвајање регистра „не зови“ који има за циљ да помогне угроженим потрошачима да се изборе са све већим бројем насртљивих трговаца који позивају телефоном, организују презентације и сл. а на којима, најчешће пензионерима, продају робу упитног квалитета по нереално високим ценама. Такви и бројни други трговци који чине ситне прекршаје, на дневном нивоу, од скоро се кажњавају директно, путем прекршајног налога, по угледу на прекршаје у саобраћају.

Наставља се експанзија онлине трговине и електронских сервиса, која великом брзином мења свакодневне навике потрошача, а све чешће се говори и о вештачкој интелигенцији. Процват онлине трговине, са собом носи бројне изазове, а један од главних је како се изборити са све већим бројем нелегалних трговаца, како информисати потрошаче и подићи свест о значају куповине од стране регистрованих продаваца у смислу заштите њихових права, које најчешће и нема када је продавац нерегистрован и послује мимо закона.

Решење за добар део проблема могла би бити колективна тужба, за чије се увођење НОПС залаже годинама. Ова правно средство, показало се као делотворно и ефикасно у ситуацијама где су противзаконитим поступањем трговца повређена права великог броја потрошача, а присутно је у бројним државама. 

Један од изазова са којим се суочавају носиоци заштите потрошача, свакако је непоштена пословна пракса на чијем сузбијању је изузетно мало урађено, као и питање заштите конкуренције и спречавања злоупотреба доминантног положаја на тржишту. Имајући у виду испреплетаност и суштинску нераздвојивост заштите потрошача и заштите конкуренције, као и чињеницу да се непоштена пословна праска све чешће јавља као узрок повреде права потрошача, мишљења смо да би најефикаснији начин за њено сузбијање био и проширивање законских овлашћења Комисије за заштиту конкуренције у области заштите потрошача.
Због свега наведеног, НОПС се претходних година у више наврата обраћао надлежним органима и институцијама у жељи да укаже на потребу и неопходност успостављања и јачања сарадње за Комисијом за заштиту конкуренције, међутим сваки облик сарадње са Комисијом је изостао. 


С поштовањем,

Горан Паповић,
Председник НОПС-а

 

Претрага

Центар за европске политике

BEUC, The European Consumer Organisation

THE GLOBAL VOICE FOR CONSUMERS