23. 11. 2024.

„Августовски талас поскупљења – од банкарских услуга, гаса за домаћинства, осигурања возила и најављених повећања цена струје и хлеба, представља шок јер је сваки динар више који потрошачи морају да плате велики терет“, каже за Бизнис.рс председник Националне организације потрошача Србије (НОПС) Горан Паповић.

Он наглашава да није изненађење што поскупљује широка лепеза производа и услуга неопходних за функционисање сваког домаћинства, јер финансијски губитак неко мора да надокнади.

Паповић очекује да ће се ускоро у свим банкама уједначити више цене услуга, које су кренуле да поскупљују почетком августа. Његов став је да су банке губитак због мање тражње кредита одлучиле да компензују повећањем цена основних банкарских услуга које су намењене сваком кориснику.

„Делује да овакав потез банака једноставно нико не контролише, а јасно је да овај сектор проналази нови пут до профита који је смањен нижим нивоом задуживања грађана и компанија“, оцењује Паповић.

Уместо критике на најаву повећања цене струје, НОПС се одлучио да покрене акцију како би додатно информисао грађане о могућностима за субвенционисано плаћање.

„Сви очекују од нас као организације потрошача да критикујемо најављено повећање струје, али морамо бити реални да имамо далеко најнижу цену у Европи. Треба посебно нагласити да постоје рањиве групе потрошача или енергетски заштићени купци. Редовно саветујемо да ове групе кроз прописану процедуру општина и центара за социјални рад остваре своје право“, каже Паповић.

Он наводи да је било очекивања, након продужетка гасног аранжмана са Русијом, да је проблем са овим енергентом решен, али се ипак испоставило да нисмо имуни на глобалну кризу.

Такође, повећање цене полисе обавезног ауто осигурања погађа све власнике четвороточкаша, а у Србији је према подацима Републичког завода за статистику регистровано 2,2 милиона возила.

„Осигуравајуће куће су одлучиле да иду на сигурно и повећају обавезно осигурање аутомобила неопходно за свако регистровано возило“, сматра Паповић.

За најављено повећање цене хлеба Сава наш саговорник каже да нема реалних разлога, јер смо ми земља која производи довољно жита и брашна. Изнео је и оштру замерку на начин функционисања пекарске индустрије.

„У Србији има регистрованих 8.000 пекара. Пекари улазе у сиву зону јер се за производњу по контролисаним ценама зна колико брашна могу да повуку. Из тог разлога они избегавају да узму брашно из робних резерви, већ у сивој зони набављају количине за производњу осталих врста пецива по њима прихватљивим ценама“, упозорава Паповић.

Наш саговорник истиче да би усвојени документ Европске уније о препоруци за уштеду енергије било немогуће спровести у Србији.

„Код нас ће се тек поставити питање рационалне потрошње, јер грађани ситуацију гледају кроз свој џеп. Тешко да оне који имају довољно средстава неко може да натера на штедњу личним одрицањем. С друге стране, сви грађани који имају финансијских проблема и до сада су због недостатка средстава обраћали пажњу на личну потрошњу. Плашим се да у том случају не бисмо могли да рачунамо на солидарност“, закључује Паповић.

Извор: Бизнис.рс

Претрага

Центар за европске политике

BEUC, The European Consumer Organisation

THE GLOBAL VOICE FOR CONSUMERS