Вести

Претрага

Центар за европске политике

BEUC, The European Consumer Organisation

THE GLOBAL VOICE FOR CONSUMERS

Од 10. августа нова ограничена цена хлеба

Нова ограничена цена хлеба, познатог под називом "сава", од 10. августа износиће максимално 53,50, уместо садашњих 49 динара, сазнају "Новости".

До ове мање корекције, од 4,5 динара, мора да дође, јер су порасли трошкови производње те намирнице. Истовремено се очекује појефтињење свих осталих врста хлеба у маркетима, јер трговачка маржа неће моћи да премаши 40 одсто у односу на произвођачку цену, а сада је просечна 85 процената.

То ће бити дефинисано у измењној уредби којом Влада наставља да контролише цену основне векне како би заштитила стандард грађана. Прво ограничење прописано је у новембру прошле године, а последње 10. маја, када је утврђено да "сава" кошта 49 динара.

Важење те Уредбе истиче 10. августа. Председник Уније пекара Србије Зоран Пралица каже да је рачуница тог удружења показала да би цена ове основне врста хлеба требало да буде 59 динара, али да је, на крају, постигнут договор за 53,50 динара.

- Представницима Владе смо указали на проблеме са којима се пекари суочавају и повећане трошкове производње, због којих је неопходна корекција цене - објашњава Пралица за наш лист.

- Поскупели су гас и гориво, и знатно су повећане и плате радницима, јер на тржишту нема довољно пекара и продаваца. Цена транспорта по јединици производа, што значи без обзира на то да ли се превози хлеб или кифла, износи око 11 динара, а до пре неколико месеци је била осам динара. У производњи се користи гас који је, такође, поскупео.

Он наводи да пекари добијају од државе брашно из робних резерви по субвенционисаној цени да би основну врсту хлеба производили јефтиније, како би се очувао стандард грађана. Да нема те помоћи државе, како истиче, "сава" би коштао најмање 70 динара.

- Очекује се пад цена свих осталих врста хлеба, осим "саве", када почне примена нове уредбе, у свим хипер, супер, мега маркетима и малим трговинским радњама - најављује Пралица.

- Трговци неће моћи више да наплаћују "папрене" марже, које сада, у просеку, износе 85 одсто произвођачке цене. Безобразлук је што то раде у време кризе. Са Владом смо постигли договор да марже, са свим њиховим рабатима и суперрабатима, не могу да пређу 40 одсто.

Сада тост хлеб, који у набавци кошта 85 динара, у малопродаји достиже 180 и 200 динара.

Када се буду применили нови прописи, он ће у маркетима моћи да кошта 120 динара. Како Пралица указује, пекарски сектор трпи највеће последице глобалне кризе, јер је поскупело буквално све, чак и паковања и кесице. За њихову производњу се за то користе грануле пластике које се праве од нафте, која је на светским берзама поскупела. Он је истакао да се нада да ће цена пшенице да се задржи на садашњем нивоу, али мисли да ће то тешко бити могуће због суше. Ако буде даље скакала, то ће се одразити на поскупљење пекарских производа. Цена пшенице је у претходном периоду расла и сада је на нивоу од око 40 динара са ПДВ-ом.

МАЈСТОРИМА И ДО 180.000

- Последњих година су велики проблеми, јер нема довољно пекара и продаваца - истиче Зоран Пралица.

- Зато су њихове зараде порасле. Плата пекарских мајстора, а то је тежак рад, има и бенефиције, креће се од 90.000 до 150.000, а они који раде ноћу примају и 180.000 динара. Зарада продавачица у Београду је од 50.000 до 60.000 динара. Произвођачи имају две могућности, или да ставе катанац или да плате раднике.

Извор: Новости