Полисе осигурања од аутоодговорности поскупеле су од августа у просеку за око 22 одсто, потврдио је за портал Н1 Зоран Ћирић из Удружења осигуравача Србије (УОС), додајући да је цена полисе осигурања последњи пут промењена 1. јула 2014. године.
„Полиса осигурања је само један део укупних трошкова за регистрацију моторних возила, она је у надлежности осигуравајућих друштава и једино то поскупљује. Дакле, ако је цена полисе пре поскупљења била 10.000 динара, она ће сада коштати око 12.000, док цена техничког прегледа и висина такси које се плаћају приликом регистрације возила остају непромењени“, наглашава Ћирић.
Генерални секретар Удружења осигуравача Србије Душко Јовановић наводи да је основни разлог поскупљења полисе осигурања од аутоодговорности скок цена резервних делова, за који каже да је условљен инфлацијом на светском нивоу.
„Ту је и раст цена услуга транспорта и процене штете, а значајна ставка која је утицала на поскупљење су и више цене радног часа у сервисима јер су цене код нас достигле оне које су актуелне у најразвијенијим европским државама“, истиче Јовановић.
Како каже, од последњег поскупљења полисе осигурања од аутоодговорности у Србији је забележена инфлација у висини од 20,68 одсто.
„С друге стране, у 2019. години имали смо промену бонус/малус система у делу повећања бонуса, са десет на 15 одсто за другу и са 15 на 25 одсто попуста за прву премијску групу“, подвлачи Јовановић.
Генерални секретар УОС подсећа и на даље повећање лимита за накнаду штета које прописује Закон о обавезном осигурању у саобраћају. Према његовим речима, то је континуиран процес који подразума постепено повећање лимита за накнаду штета.
„Од момента када су актуелни лимити по једној саобраћајној незгоди ступили на снагу, до данас, дошло је до раста накнада за исти тип повреда од око двадесет одсто. Тај раст биће настављен како се лимити буду повећавали и прилагођавали ЕУ. Не треба заборавити ни чињеницу да су због веће фреквенције српских возила по иностранству наша друштва изложена повећаном ризику накнаде штета које су причињене у другим државама и то по лимитима државе настанка незгоде који су вишеструко већи од домаћих критеријума”, напомиње Јовановић.
Додаје да су ту и државе попут Француске, Белгије, Луксембура, скандинавских држава и Велике Британије, које имају неограничене лимите. Како каже, домаћа друштва за осигурање се од екстремних штета углавном штите уговорима реосигурања, који због сталног раста лимита и све већег броја штета изнад самопридржаја постају све скупљи.
Образлажући нове цене полисе осигурања од аутоодговорности, Јовановић подсећа и на одлуку Савета Бироа зелене карте да све земље чланице, укључујући и Србију, од 1. јануара 2021. преузму плаћање за све штете причињене возилима регистрованим у земљи и до три месеца по истеку регистрације.
„До измене прописа гаранција је важила до момента док је возило регистровано. То ће довести до радикалног скока броја и износа штета са међународним елементом. Те штете пашће директно на терет Удружења осигуравача Србије које обавља функцију бироа зелене карте, односно посредно на домаће осигураваче који учествују у финансирању“, закључује Јовановић.
Минималну цену полисе осигурања прописује НБС
Зоран Ћирић напомиње да минималну цену тарифе аутоодговорности утврђује Народна банка Србије, док осигуравајућа друштва самостално доносе одлуку о томе колико ће коштати полиса осигурања од аутоодговорности.
„Углавном се сва друштва држе те минималне цене коју је прописала НБС, уз евентуално увећање од неколико стотина динара”, каже Ћирић.
Извор: Н1
