Вести

Претрага

Центар за европске политике

BEUC, The European Consumer Organisation

THE GLOBAL VOICE FOR CONSUMERS

Неће свака кафа сада моћи да се зове кафом

Од 1. јуна ниједна кафа на полицама у радњама неће смети да носи тај назив уколико у њој има макар и грам јечма, жира, грашка, леблеблије... Нови правилник који ступа на снагу за недељу дана стриктно је дефинисао шта сме да се зове "кафа", а шта ће на амбалажи морати да имају паковања која поред кафе имају и други садржај.

И сада се под именом "кафа" нуде бројни производи различитог квалитета и садржаја, са различитим додацима, које произвођачи често прећуткују. Најчешће то раде мале приватне пржионице, али и оваквој пракси само што није дошао крај. Од јуна, под именом "кафа" моћи ће да се продају само они производи направљени искључиво од зрна кафе. То је предвиђено правилником који је усвојен пре више од годину дана, а који сада ступа на снагу.

Правилник врло јасно каже да се права кафа може звати "кафом", а да све оно што има и друге садржаје, мора бити јасно назначено и на амбалажи.

Практично, ако је удео пржене млевене кафе у мешавини већи од 50 одсто, производ ће носити назив "Производ на бази кафе са (на пример) јечмом". Ако је удео кафе мањи од 50 одсто, такав производ ће, рецимо, морати имати назив "Производ на бази јечма са кафом". И та информација се мора налазити на предњој страни паковања.

Правилник дефинише и шта све може да буде замена за кафу и наводи да су то: јечам, раж, пшеница, јечмени слад и слад других житарица, цикоријино корење, рогач...

Нови Правилник о квалитету сирове кафе, производа од кафе, сурогата кафе и сродних производа усвојен је још у децембру 2020. али његова примена одложена за 31. мај 2022. како би произвођачи имали времена да усагласе своју производњу са новим прописом. Тако су сви произвођачи кафе у Србији, којих има укупно 460, у које спадају и велике компаније, али и мале пржионице, имали 18 месеци да прилагоде пословање.

Правилник ће бити у интересу и потрошача али и произвођача тврде познаваоци.

- Са овим начином декларисања сви произвођачи који производе кафу на прави начин, који имају у свом портфолију виши квалитет могу да оправдају то и ценовно на тржишту. Може да се направи разлика између производа од чисте кафе и других производа од кафе“, каже секретар Удружења за биљну производњу и прехрамбену индустрију ПКС Александар Богуновић.

Колико пијемо кафе

Истраживања указују да запослени у Србији не могу без кафе. Резултати више анкета указују да 75 одсто запослених дневно попије макар једну шољицу кафе током радног времена, а тај број је често и већи.

Када се све сабере и одузме, може се закључити да се у Србији на послу дневно попије око 5.500 шољица кафе.

Извор: Блиц