Откако се све већи број наших интеракција сели у виртуелни простор и на интернет, тако су и професионалци који покушавају да преваре или опљачкају грађане постали „испегланији“. Последњи у низу таквих случајева јесте прављење лажног Фејсбук профила банке Интеза, о чему је сама банка обавестила своје клијенте и јавност.
Идеја креатора ове странице била је да корисници друштвене мреже лајкују, шерују и коментаришу објаве како би заузврат, наводно, добили дуплирање суме на својим рачунима.
Банка је у саопштењу позвала клијенте да се не одазивају на овакве и сличне поруке, а све у циљу заштите безбедности њихових података, наводећи да су предузети сви кораци како би даљи скандали били спречени.
Ипак, чини се да предузимање корака није нека новост, а још мање упозорење за оне који се баве преварама на интернету и да сваког дана постоји нови начин да се дође до нове жртве.
Како у разговору за Бизнис.рс каже потпредседник Националне организације потрошача Србије (НОПС) Зоран Николић, овде није тема да ли је дошло до повреде закона – јер евидентно јесте, већ је питање и проблем како доћи до починиоца овог кривичног дела.
„Као и свуда, постоје људи којима је једини циљ да нас преваре“, каже Николић, додајући да такви људи у данашње време траже најбољи начин на који ће остварити циљ.
Према речима нашег саговорника, савезник на кога рачунају јесу несмотреност, брзоплетост или чак изненадна срећа коју осете грађани који су обавештени да су, на пример, добили 8.000 евра или девизни прилив.
Код сличних порука које нам сугеришу да нешто урадимо да бисмо нешто добили, наглашава Николић, увек треба да се „упали лампица“.
Колико год механизми били различити, оно што би требало да буде заједничко за све јесте да потрошачи разумеју да се поверљиви подаци никако не би смели достављати на овај или сличне начине, као и да треба добро да знају ко може и сме да им их тражи.
„Онда када потрошачи буду мало опрезнији и престану да верују свим тим понудама и изненадним изливима среће, јер тога нема, престаће да се обазиру на такве поруке и понуде“, наглашава Николић.
Зато би једина исправна реакција коју би свако требало да предузме када добије поруку да је нешто добио – апсолутно ништа! У супротном, уколико се покрене било каква реакција, преузме апликација или се одговори на поруку, онај ко то ради учинио је себе рањивим, нарочито када се то ради на мобилним телефонима који не поседују – или бар не сви – антивирусне програме.
Све то скупа могло би, према речима нашег саговорника, довести до несагледивих последица.
„То само значи да нема бесплатног ручка“, истиче он.
Такође, напомиње и да је достављање осетљивих података дефинисао закон и да је јасно ко сме да има увид у њих, а ко не, што се стално мора изнова понављати грађанима. Тим пре што, како је рекао, сајбер криминал не познаје границе.
Када је реч о самој банци Интеза, Николић не види превелики проблем који би могао да утиче на њену репутацију будући да је добро познато на који начин она комуницира са клијентима.
Извор: Бизнис.рс
