"Некада се дешава да се додају замене за воће, које су доста јефтиније. Поједини додају шећер, или ароме воћа, а једино анализирањем може да се утврди да ли је лажна или "права" ракија", каже наш саговорник.
Кажу да су најбље ракије у Србији оне од шљивовице, а по квалитету и цени, раме уз раме су са најпрестижнијим француским коњацима и шкотским вискијима. На сајмовима у свету домаће ракије освајају награде, и огроман је економски потенцијал, који је слабо искоришћен.
Али га зато поједини злоупотребљавају. Вероватно сте и сами, нарочито откако је порасла посета селима и домаћинствима, приметили ту и тамо, односно готово свуда да се нуди и ракија на продају.
Углавном је ван продајних места нуде нерегистровани пољопривредни произвођачи, који тиме штете држави, а како нису подложни контроли, више је разлога за сумњу у квалитет исте.
Питање је колико се контролишу домаћинства која продају ракију, јер је број инспектора на терену веома мали. Осим пуке контроле продаваца, ту је и питање да ли је та ракија заиста ракија од воћа, колики је тај проценат, односно да ли је по правилнику о производњи ракије који јасно прописује удео воћа.
Чињеница је да се држава оштети за стотине и стотине хиљада динара због појединаца који продају ракију свим токовима, а на њу не плате нити порез, нити акцизу.
У комшилику је једна од мера да се производња за више од 300 литара не може сматрати сопственом, већ производњом за комерцијалне потребе.
"Некада се дешава да се додају замене за воће, које су доста јефтиније. Поједини додају шећер, или ароме воћа, а једино анализирањем може да се уврди да ли је лажна или "права" ракија. Разлика је у проценту шта је воћна а шта ракија са садржајем воћа", каже за наш портал Марко Драгић, правни саветник при новосадском НОПС.
Домаћинства која продају ракију "на прагу" или испред свог дворишта дају је за 1.000, а понегде и 2.000 динара.
"Осим пореза, на ракију би морала да се плати и акиза јер је алкохолни производ. Потрошач не може да препозна приликом куповине, већ само да верује на реч. Зато флаша мора да има декларацију, на којој ће јасно да пише садржај као и званично порекло, како би потрошач могао сам да уради експертизу у свакој акредитованој лабораторији уколико сумња на квалитет", каже наш саговорник.
Савет је да увек проверите произођача. Последњих деценија све је више породичних дестилерија, које производе различите врсте ракије. Према светским стандардима и уведеном ХАСАП систему.
Процес добијања ракије је релативно једноставан, зато свако сеоско домаћинство има могућност да прави своју сопствену ракију.
Према подацима Републичког завода за статистику од прошле године, производња природних ракија у протеклих пет година бележи константан раст, а у 2020. у односу на 2019. годину износи 25,6 одсто. Број регистрованих произвођача се повећава из године у годину, тако да је тренутно у Регистар који води Министарство пољопривреде уписано око 820 дестилерија, два пута више него 2015. године од када је донет Закон о јаким алкохолним пићима.
Приметан је и константан раст извоза ракија од воћа. Током прошле године повећан је за око 60 одсто и његова вредност износи 7,8 милиона евра. Највише ракије од воћа извози се у Хрватску, САД, Немачку, Црну Гору и БиХ, али произвођачи освајају и нова тржишта као што су Исланд, Сингапур, Казахстан, Малта, Кипар...
Извор: Телеграф Бизнис
