Потрошачи у Србији годинама уназад све чешће се суочавају са различитим триковима произвођача који своје производе пакују у мању грамажу, а продају по истој или већој цени. Тако се на рафовима српских продавница могу наћи чоколаде од 80 грама уместо 100, тестенине у паковањима од 350 грама уместо пола килограма, маслац од 125 грама, док је у кутијама кондиторских производа све мање кекса.
“Потрошачи су незадовољни и негодују због ове тенденције која се појављује на тржишту. И сами смо сведоци ове појаве приликом свакодневне куповине. Достављали су нам потрошачи различите примедбе, пре свега за кондиторске производе, затим за упаковане супе, тестенине, где се може видети да је грамажа постала мања, а да је цена већа или иста”, каже за Бизнис.рс правна саветница Националне организације потрошача Србије (НОПС) Никица Јовановић.
Због све чешће непоштене праксе поставља се питање да ли произвођачи могу да буду кажњени и у којим случајевима.
“Уколико су испуњени предуслови да је грамажа једнака оној која је означена на производу и да је цена истакнута, онда ту нема места кршењу закона, али сматрамо да је то једна непопуларна мера где се уствари на један прикривен начин подижу цене јер за мању количину добијате већу цену, или фактички исту”, истиче наша саговорница и додаје да уколико је произвођач јасно обележио грамажу, а продавац касније истакао цену то није кажњиво.
“Међутим, иако се произвођач не санкционише уколико се испоштују ова два предуслова, то ипак јесте једна врста маркетиншког трика којим се служе произвођачи јер вас фактички наводе да купујете исти производ за који сте већ по инерцији навикли да купујете и узимате га не гледајући грамажу јер паковање остаје потпуно исто. Самим тим они потрошаче наводе да купе исти производ, по другачијој цени”, наводи правна саветница НОПС-а.
Потрошачи се неретко жале и на упаковане производе чија грамажа се не поклапа са оном која је означена на паковању. Такав случај недавно је кружио на друштвеним мрежама, а на фотографији коју је поделио незадовољни купац могао се видети качкаваљ у паковању од 250 грама који је, када га је потрошач измерио, имао 192 грама.
“Уколико приметите да је грамажа другачија, улажете прво рекламацију трговцу. Ако се проблем не реши и уколико се примети да то није изолован случај, један производ и слично, онда би требало пријавити и тржишној инспекцији. У оваквим случајевима свакако морамо да напоменемо да потрошачи неретко можда не мере адекватним средствима, па дође до одређеног одступања, али уколико примете нешто што је евидентно и очигледно треба пријавити трговцу. Свакако да последице може да сноси и произвођач, уколико је производ упакован, а установи се да грамажа није јасно истакнута, што је заиста изузетак и ретко се дешава”, каже Јовановић.
Према њеним речима, у Србији не постоји ефикасан систем заштите потрошача у смислу колективне тужбе. Када би се десила једна таква ситуација, да су велике количине производа пласиране на тржиште у количинама које нису адекватне и да постоји својеврсна обмана потрошача, ми немамо ефикасан систем за обештећење свих купаца који су били оштећени за неку суму. Она није значајна у појединачном случају, али је велика цифра ако се говори у глобалу.
Са друге стране, уколико у малопродајном објекту постоје производи који се мере трговац мора да има адекватно баждарена средства, односно ваге, на којима ће моћи да измери све неопходне производе, објашњава наша саговорница.
Чиме се још служе трговци у обмани потрошача?
Када је реч о триковима произвођача и трговаца, највеће обмане догађају се приликом куповине робе широке потрошње, пре свега када су акцијске цене у питању, које често на каси буду веће него на самом рафу.
“У таквим ситуацијама потрошачи најчешће дођу на касу и продавци се правдају различитим околностима зашто је до тога дошло, а да они фактички нису криви. Без обзира на то какво је оправдање трговца, купци треба да знају да имају право да обаве куповину по оној цени која је на рафу, која је истакнута и која их је и навела да купе одређени производ, поготово када је он на акцији. У највећем броју случајева потрошачи купују производ управо због цене”, напомиње Никица Јовановић.
Уколико продавац одбије да прода робу по цени која је истакнута на рафу и која је нижа од оне која се исказује на каси приликом куповине, потрошач треба да пријави трговца тржишној инспекцији и он ће бити кажњен.
“Онај трговац који то ненамерно или грешком уради исправиће неправилност и омогућити потрошачу да купи по цени која је истакнута, односно по акцијској цени. Уколико до тога не дође, инспекцијски органи су ти који би требало адекватним надзором да ову појаву, ако не потпуно сузе макар да сведу на једну разумну меру, јер се овакве обмане дешавају на свакодневном нивоу нарочито када купујемо робу широке потрошње у великим трговинским ланцима”, каже правна саветница НОПС-а и закључује да би тржишни надзор морао да буде учесталији, како би се овакве ситуације свеле на изузетак.
Извор: Бизнис.рс
