ПОТРАЖИВАЊА ЗА ТЕЛЕКОМУНИКАЦИОНЕ УСЛУГЕ ПРУЖЕНЕ ФИЗИЧКИМ ЛИЦИМА КОЈА ДОСПЕВАЈУ У ЈЕДНАКИМ МЕСЕЧНИМ ИНТЕРВАЛИМА ЗАСТАРЕВАЈУ ЗА 1 (ЈЕДНУ) ГОДИНУ (чл. 378 Закона о облигационим односима)
То не значи да се дуг аутоматски брише већ да се не може наплатити принудно, путем суда или извршитеља. Дужник у оваквој ситуацији мора уложити приговор на одлуку извршитеља и позвати се на застару, о којој одлучује суд.
Више потрошача нас је контактирало због поднесака појединих адвокатских канцеларија из Новог Сада, у којима се позивају на плаћање дуговања за телекомуникационе услуге, старих више од годину дана.
У одговорима потрошачима се наводи да потраживања за интернет, услуге мобилне телефоније и пакете услуга (нпр. БОКС) не застаревају за годину дана већ се наводи општи рок од 10 година уз образложење да се ради о „неименованим уговорима“ који се не могу оквалификовати као цитат: „потраживање поште, телеграфа и телефона за употребу телефона и поштанских преградака“ на које би се могао применити краћи рок од једне године.
Цитирано тумачење нема упориште у судској пракси!
Позивамо потрошаче да не узимају за озбиљно правна тумачења и образложења која ових дана стижу са адреса „познатих“ адвокатских канцеларија, будући да иста немају утемељење у закону и пракси највиших судских инстанци, по којој се једногодишњи рок застаре за ову врсту потраживања за физичка лица не доводи у питање.
Разлози за оваква тумачења могу бити искључиво материјалне природе, у жељи да се за поједине телекомуникационе операторе као клијенте, обезбеди наплата застарелих потраживања покушајем довођења у заблуду потрошача као економски слабијих и правно неуких странака.
