У јеку пандемије корона вируса услови за путовања мењали су се на дневном нивоу. Многи путници успели су да искористе заменске ваучере и отпутују на жељену дестинацију, док је нешто мањи број туриста, који је рачунао на повраћај новца почетком ове године, ипак остао “кратких рукава”.
Наиме, у новембру прошле године усвојена је нова уредба којом је рок за повраћај новца додатно пролонгиран за још годину дана, тачније до 1. фебруара 2023. године, што је изазвало велико негодовање путника, каже за Бизнис.рс правни саветник Националне организације потрошача Србије (НОПС) Младен Алфировић.
“Ми смо заузели став да било какве уредбе не могу да буду изнад закона и да је у таквим ситуацијама организатор путовања у обавези да врати новац. У протекле две године, у време пандемије, ресорно министарство покушавало је да пронађе компромисно решење, али се на крају испоставило да је тај неселективан приступ, који је примењен тако што се уредба односи на све агенције, није дао добре резултате јер данас имамо ситуацију да је добар део агенција отишао у стечај, многе су постале несолвентне и не могу да измирују своје обавезе”, наводи наш саговорник.
Алфировић додаје да је НОПС више пута апеловао на Министарство трговине, туризма и телекомуникација и надлежне инспекције како би се извршила темељна анализа и помоћ пружила само агенцијама којима је новац неопходан.
“Заиста постоје неке агенције којима новац није ни био потребан, а постоје и мале агенције које просто нису успеле да преживе повећања намета које се односе на полисе осигурања”, истиче правни саветник НОПС-а.
“Да би се путници заштитили повећани су намети агенцијама, тачније вишеструко су поскупеле полисе осигурања и поједине агенције просто више нису могле да приуште полисе. То их је све одвело у стечај и ликвидацију и на крају смо дошли у ситуацију да се поставља питање да ли ће путници који су платили аранжмане преко тих агенција уопште моћи да поврате свој новац”, каже Алфировић.
Како објашњава наш саговорник, да би пословале и добиле лиценцу министарства све агенције морају да обезбеде полису осигурања за случај несолвентности. Она служи да би сви путници могли да наплате своја потраживања у случају да агенција не може да измири своје обавезе. Такође, средство обезбеђења је и банкарска гаранција.
“Оно што смо ми сазнали у протеклом периоду у комуникацији са осигуравајућим друштвима јесте да бројне агенције уопште нису биле у могућности да измирују своје обавезе и да бројне полисе нису чак ни важеће. Подсећам да је министарство донело одлуку да се цена тих полиса вишеструко увећа како би се повећала безбедност путника у случају да им путовање буде отказано. Међутим, то је за последицу имало да бројне агенције нису могле да издрже тај терет због смањења промета услед пандемије и уопште нису плаћале полисе. А огроман новац је био неопходан и за банкарске гаранције”, напомиње правни саветник НОПС-а.
На питање шта се дешава са новцем путника ако агенција пропадне, а не постоје полисе осигурања или банкарске гаранције, Алфировић објашњава да је исти принцип као и са сваком другом фирмом или привредним друштвом.
“Прво се фирма уводи у поступак ликвидације, па ако је немогуће измирити обавезе из ликвидационе масе онда се уводи стечај и све обавезе се измирују из стечајне масе, на основу закона којим се то регулише. Генерално, ту су путници у најтежој позицији јер никада нису при врху приоритета када је у питању наплата потраживања. То су углавном банке, осигуравајуће куће и неки велики повериоци, тако да практично то није нешто чему путници могу да се надају и да очекују да ће добити свој новац”, наводи он.
Према његовим речима, ситуација је изузетно комплексна, а сваки случај путника који има проблем са агенцијом мора детаљно да се сагледа јер првенствено мора да се утврди у каквом је стању агенција у смислу солвентности, има ли полису осигурања, лиценцу, па тек онда да се размисли о даљим корацима.
“И у новој уредби, која одлаже исплату новца за још годину дана, такође је било доста пропуста јер путници нису потписали никакав нови документ, нови уговор на основу ког пристају на нову уредбу и нови рок, а агенције се просто позивају само на нову уредбу и одбијају да им врате новац и све одлажу за наредних годину дана. Тако практично испада да путници кредитирају туристичке агенције и све иде преко леђа путника и потрошача”, закључује Младен Алфировић.
Ко контролише токове новца туристичких агенција?
Већина туристичких агенција тврди да им хотели нису вратили новац и да је он остао заробљен. У великом броју случајева то је тачно, међутим, како каже наш саговорник, постоје агенције које то злоупотребљавају и правдају се да новца нема, а новац није ни уплаћен хотелима или су им хотели новац вратили.
“Сваки случај треба сагледати појединачно и ту смо очекивали много веће ангажовање и улогу туристичке инспекције која је требало да врши детаљнију контролу токова новца туристичких агенција. Међутим, то у пракси нисмо имали. Сви путници су у истом кошу, на све се примењује поменута уредба. Агенције одбијају да врате новац, а некима је он заиста потребан, нарочито када говоримо о породичним аранжманима, који за четворочлане породице износе и по неколико хиљада евра”, каже правни саветник НОПС-а Младен Алфировић.
Извор: Бизнис.рс
