Ситуације у којима се потрошачи жале на вишу цену која им је исказана на каси, у односу на ону која је оглашена и истакнута на рафу у продавници, прилично су честе, потврдила је Национална организација потрошача Србије (НОПС). То се поготово односи на робу широке потрошње и на свакодневну куповину. Овакви пропусти продавце могу скупо да коштају, а за њихово контролисање одговорна је тржишна инспекција.
Потрошач у наведеној ситуацији има право да тражи да му се роба прода и да му се наплати она цена која је оглашена као акцијска, односно која је истакнута на рафу, па је као таква била одлучујућа да обави куповину.
„Међутим, када купац дође на касу ту се дешавају проблеми, јер продавци најчешће покушавају да се оправдају различитим аргументима да је дошло до грешке. Без обзира на то, потрошач има права да инсистира да му се цена наплати по оној која је истакнута и оглашена. Сваки трговац мора да се држи истакнуте цене и услова продаје“, објашњава за Бизнис.рс правна саветница Националне организације потрошача Србије Никица Јовановић.
Уколико продавац не уважи жалбу потрошача који нагласи да има права на цену која је истакнута, случај се пријављује тржишној инспекцији, органу који контролише у поступку инспекцијског надзора да ли има елемената непоштене, односно обмањујуће праксе. Они су ти који ће даље дати крајњи суд на основу надзора.
„Сматрамо да би контроле морале да буду учесталије, како би ове ситуације биле изузетак, а не малтене правило – да морамо да контролишемо када стојимо на каси и онда улазимо у расправу са продавцима која су наша права са једне, а које њихове обавезе са друге стране. Можемо да констатујемо да је то свакодневна пракса продаваца који из разних разлога наплаћују по вишој цени, поготово робу која је акцијски оглашена. Врло често нису ажурни да усагласе оглашене цене са онима које и обрачунавају приликом наплате“, истакла је наша саговорница.
Тржишна инспекција надлежна за надзор
Искуство НОПС-а показује да потрошачи често и одустају од пријаве надлежним органима, јер се ради о процедури која захтева додатно ангажовање (барем да се упути пријава).
„Савет је да се увек прво обратите продавцу и покушате са њим да решите проблем. Уколико се проблем не реши, а у питању су цена, услови продаје, акције, попусти, свакако да пријаву треба упутити инспекцијским органима. Наравно, за савет и неку врсту помоћи или информације потрошачи могу да се обрате и нашој организацији или некој сличној, и информишу се о свим могућностима“, истакла је правница НОПС-а.
Никица Јовановић је напоменула да, посебно када је реч о обући и одећи, уколико продавац огласи одређени попуст у својој радњи бар петина асортимана у малопродајном објекту мора да буде на таквој акцији. То је услов да би попуст важио, односно да би могао да се задовољи критеријум рекламирања робе под највишим процентом снижења.
„Дакле, не можете имати само један или два артикла на стању, а да оглашавате на радњи 70 одсто попуста. То регулише Закон о трговини и ако приметите и такву неправилност то може да утврди једино тржишна инспекција. Она даље процесуира пријаву, како би продавац био санкционисан“, нагласила је.
Продавац мора јасно да истакне цену испод сваког производа и то мора да буде видљиво када купац уђе у радњу. Не би смело да се дешава да су цене помешане, иако је то чест проблем у продавницама мешовите робе или робе широке потрошње. Таква ситуација врло често код купаца ствара забуну и некада може да изазове сумњу да продавац тако нешто ради намерно и тенденциозно, како би навео купце да купе одређени производ.
„Тако некад можете да видите да изнад одређеног производа стоји акцијска цена, а онда се изненадите на каси, јер на пример нисте прегледали кодове или одређене ознаке који идентификују да је баш тај производ са рафа на акцији. Испада да потрошачи морају малтене да носе лупу и буду истраживачи, да добро прегледају цену пре него што се одлуче на куповину. Наравно да то не би требало да буде пракса, већ би систем и читава продаја требало да буду уређени тако да лагодно може да се обави куповина без бојазни да ће нас на каси сачекати друга цена. Да то буде јасно и недвосмислено истакнуто, како бисмо могли да се одлучимо да ли ћемо да купимо тај производ или не“, истакла је Јовановић.
Распон казни за продавце је од 300.000 до два милиона динара уколико се не истакне цена производа или ако се обавља непоштена пракса, о чему одлучује Прекршајни суд. За одређене недвосмислене прекршаје такође, уколико је неистицање цене у питању, може се изрећи и прекршајни налог у новчаном износу од 50.000 динара.
„У сваком случају, за потрошаче је битна информација да када су услови продаје и истицање цене у питању, уколико са продавцем не могу да реше проблем и ако посумњају да одређени малопродајни објекат има праксу да обмањује потрошаче, пријаву треба да упуте тржишној инспекцији. Она је орган који може по прекршајном налогу или уз пријаву Прекршајном суду даље да спроведе процедуру да се продавац санкционише, односно казни новчано. И наравно да наложи да се исправи учињена неправилност“, закључила је наша саговорница.
Извор: Бизнис.рс
