Број потрошача који се обраћа потрошачким организацијама у вези са куповином путем друштвених мрежа од стране нерегистрованих продаваца, свакодневно расте. Закон о електронском пословању прописује да на својим профилима морају видно да истакну податке попут пословног имена, матичног броја, ПИБ-а, као и контакт податке и цену производа. Први сигнал да је у питању нелегална продаја је недостатак ових података на профилу на друштвеним мрежама.
На то указују у Националној организацији потрошача, која је наставила са акцијом евидентирања трговаца који не послују по прописима. Фокус је овог пута био на профилима на Фејсбуку и Инстаграму, а на списку се налази више од 400 продаваца. Последњих неколико година, а нарочито ове године, дошло је до значајног пораста промета у електронској трговини. Како би се поспешила контрола нерегистрованих трговаца и подигла свест грађана о илегалној трговини на интернету, Министарство трговине је у сарадњи са Америчком привредном комором покренуло кампању "Кликни на сигурно, купуј проверено".
"Трговина преко интернета се убрзано развија и све чешће замењује традиционалну куповину, на срећу или на жалост неких, зависи како то посматрамо, а током пандемије елелектронска трговина се повећала за чак 300 одсто...Неопходно је повећати и ниво знања самих потрошача на интернету и како безбедно уживати у благодетима интернет куповине", рекла је министарка трговине Татјана Матић.
У удружења потрошача свакодневно стижу пријаве незадовољних потрошача који су робу купили преко интернета. Непријатно сикуство имала је и Андријана Јовановић, која је је преко друштвених мрежа наручила и платила обућу, али није добила онај пар који је тражила.
"Продавац је прво рекао да је у питању случајна грешка и замена поруџбине, а после тога више није одговарао на поруке, већ је блокирао њен број телефона, тако да није могла више да му се обрати.
Андријана каже да помоћ није добила ни од курирске службе, јер није могла да врати поруџбину.
"Када је дошао курир, отворила сам пакет и видела да то није кутија као на слици, као на њеној страници, него обична бела, као да наручујете најпростије нешто, ништа не пише на њој, чак ни број. Куририма у послу не дозвољавају да се враћају отворени пакети и онда сам се нашла у непријатној ситуацији и схватила да сам преварена", објашњава Андријана.
Прошле године, према подацима компаније специјализоване за податке о тржишту и потрошачима, Статисте, приход од онлајн трговине у Србији био је 395 милиона евра, а купаца на интернету чак 3,3 милиона. Чињеница да постоји велики број нерегистрованих онлајн продаваца резултира и већим бројем преварених и оштећених потрошача.
Уколико је купац преварен, или доведен у заблуду, несавесног онлаjн трговца може пријавити тржишној инспекцији или Тужилаштву за високотехнолошки криминал. Уколико робу купује од нерегистрованих продаваца, пут до проналажења трговца и задовољења правде може бити много тежи.
Удружење потрошача: Куповина само на регистрованим порталима
Правник из Националне организације потрошача Србије Младен Алфировић каже да је најважније истаћи да друштвене мреже првенствено нису намењене за трговину, већ је то злоупотребљено од стране многих појединаца.
"Чињеница да су друштвене мреже доживеле експанзију и да их велики број људи користи, па су се неки досетили да на тај начин продају некакву робу и у готово 90 одсто ситуација се ради о људима који злоупотребљавају платформе да би дошли до екстрапрофита. То су профили који се баве продајом гардеробе, али и технике. Потрошачи би требало да знају да се купује првенствено на веб порталима који су регистровани за обаваљање електронске трговине, а да друштвене мреже нису за то намењене", рекао је Алфировић.
Он истиче да се дешава да грађани не знају од кога купују и најчешће, када им нешто не одговара, не могу ни да остваре контакт са продавцем.
"Дешава се да, уколико имају неку примедбу или желе да рекламирају производ, купци буду блокирани од стране таквих продаваца и да не могу да оставе чак ни коментар на профилу. Тек тада схвате да су у суштини производ купили од физичког лица, од појединца, који нема регистровану фирму и на којег се не односи закон о заштити потрошача", објашњава Алфировић.
Он напомиње да се дешава да потрошач остане и без свог новца и без производа који је поручио, јер му је на адресу стигло нешто потпуно друго, а трговцу не може да уђе у траг.
"Сви говоре о експанзији интернет продаје, али се занемарује да паралелно са њом цвета и нелегално тржиште, које је потпуно ван контроле. Дуго већ апелујемо на потрошаче да буду обазриви, али смо схватили да та упозорења нису довољна и да је потребно да урадимо и нешто конкретно. Зато смо почели да објављујемо 'црну листу'. Први пут смо то урадили крајем прошле године", каже Алфировић.
Извор: Euronews
