У питању је грубо кршење Закона о заштити потрошача, с обзиром да је од куповине прошло свега месец дана, а да је терет доказивања несаобразности на трговцу у првих шест месеци од куповине. Доводи се у питање како и на који начин је трговац утврдио да је производ “технолошки исправан”. Оваквим штурим образложењем трговаца долази се до закључка да је трговац хтео по сваку цену да одбије рекламацију потрошача, без ангажовања било које акредитоване лабораторије која би својим стручним мишљењем дала адекватан одговор и утврдила евентуални узрок несаобразности.
У конкретном случају потрошач је доведен у заблуду јер није добио стручно мишљење и детаљан опис технолога како и на који начин је дошао до закључка да је производ “технолошки исправан”. Потрошач на основу једне реченице, а без конкретног доказа и документације, не може даље да настави са доказивањем да није крив за насталу несаобразност, јер да поседује стручно мишљење могао би исто, да уз помоћ судског вештака, обори у одговарајућем судском поступку.
Да је производ технолошки исправан онда на истом не би дошло до овакве деформације. Самим тим долазимо до закључка да је трговац својевољно одбио рекламацију, тј. донео субјективан закључак да је производ “технолошки исправан”.
