Народна банка Србије (НБС) је саопштила да је, анализом притужби грађана и увидом у један број уговора о кредиту, утврдила да неки од њих садрже одредбе које нису у складу са принципима добре пословне праксе, односно да су незаконите.
Стога је НБС средином јуна упутила допис свим банкама и затражила да хитно преиспитају одредбе својих уговора и законитост општих аката, као и да их, у случају потребе, ускладе са пожитивним прописима и о томе обавесте централу банку.
НБС сматра, како је наведено у саопштењу, да је неопходно да банке још једном размотре повећање каматних стопа на кредите у коришћењу, а нарочито оне које су то учиниле после 30. септембра 2008. године и да их смање, односно нађу одговарајуће заједничко решење са клијентима.
У одговорима на такве препоруке највећи број банака је навео да ће њихови надлежни органи у што краћем року преиспитати своје одлуке о промени каматне стопе, односно повећању марже, и да ће усагласити своје опште акте са прописима и о томе обавестити НБС.
Банке које су се одлучиле на смањење марже већ су о томе обавестиле клијенте, али неке банке на које су се грађани жалили НБС, због повећања маржи, сматрају да су њихови општи услови пословања и уговори у свему у складу са прописима. Неке од банака су у одговору НБС навела да им је за спровођење сваке корекције потребан одређени временски период.
НБС је нагласила да ће, у склопу својих редовних супервизорских активности, сагледавати и законитост општих аката банака, а у припреми је и подзаконски акт који ће та питања регулисати у складу са принципима најбоље светске праксе.
Јефтинији кредити од септембра
Гувернер НБС Радован Јелашић каже да су банкарске марже у Србији веће него у западноевропским земљама, а више су и у односу на суседне земље, као и да се од септембра може очекивати одређено појевтињење кредита.
Према његовим речима, да би банке смањиле марже потребно је и се поправи рејтинг земље, на основу кога би банке могле доћи до јефтинијих извора из иностранства, затим потребна је већа штедња у банкама "пошто би у Србији очито сви желели само да се задуже, а нико неће да штеди".
Јелашић је казао да знатно побољшана ликвидност банкарског сектора, смањена референтна каматна стопа, као и нижа цена ризика земље упућују на то да би у предстојећем периоду нови кредити могли да буду јефтинији.
