Бели сиреви које производе велике индустријске млекаре у Србији поскупеће средином новембра од два до шест одсто, а јогурт и млеко око три процента, сазнају "Новости" у појединим трговинским ланцима. Стручњаци наводе да су и мали, индивидуални произвођачи подигли цене кајмака и сирева на пијацама за око 20 одсто у односу на прошлу годину. Млечни производи у трговинским ланцима су и претходног месеца већ забележили раст.
Оваквом расту, међутим, не могу да се надају и сами сточари, јер су поједини, највећи откупљивачи подигли цену за два до три динара по литру. Тачан износ још не знају, јер тек треба да добију од млекара обрачун за новембар. И са новом ценом, литар млека који ће највише бити плаћен у Србији неће прећи 38 или 39 динара, што је далеко од вредности која се уложи у производњу.
- У октобру су произвођачи подигли цене најтраженијим полутврдим сиревима, качкаваљима, од шест до 10 одсто, а јогурту и млеку око пет процената - кажу у познатом мегамаркету.
- Потрошачи тешко могу да примете поскупљење од неколико динара. Посебно због бројних акција, није једноставно да прате кретање редовних цена.
Наши саговорници истичу да индустријске млекаре као главни разлог и за претходни и за најављени раст наводе поскупљење сировине, односно млека.
- Повећање откупне цене млека је срамотно и представља системско уништавање и ово мало преживелих сточара - сматра Сања Бугарски, председник Асоцијације произвођача млека Војводине. - Ценовник који смо ми добили је малтене немогуће растумачити. У октобру је најскупљи литар млека плаћен 36 динара по литри. И то највеће компаније које би требало највише и да плаћају. Као да је само њима све поскупело. Чекамо да нам држава из буџета да новац, и од пореза грађана плати нашу сировину, а то је апсурд.
Како објашњава Бугарски, од њих се тражи врхунски квалитет који задовољава ЕУ стандарде, због извоза, а плаћају их "мизерно".
- Ми не продајемо млеко држави, већ млекари и они треба да нам плате - наглашава Бугарски. - А то што нама држава помаже, то се тиче аграрне политике и нема везе са произвођачима. Нисмо социјални случајеви и желимо да будемо адекватно плаћени. Не продају они само млеко, већ зарађују и на јогурту, кајмаку, павлаци, воћном јогурту...
Агроекономиста Милан Простран каже да су примарни произвођачи млека незадовољни откупном ценом индустријских млекара, јер су поскупели и сточна храна и енергенти. Прерађивачи ће, како наводи, морати да уваже ове оправдане аргументе и да им више плаћају.
- То повећање млекаре онда уграђују у цену свих млечних производа - објашњава Простран. - С друге стране, без обзира на пандемију, грађани се не одричу навика, славе се славе, купују се више поједини млечни производи, и та ситуација иде у прилог расту цена.
Он наводи и да су кајмак и сиреви поскупели и код малих индивидуалних произвођача на пијацама за око 20 одсто у односу на прошлу годину. Тренд раста цена хране, како истиче, присутан на глобалном тржишту и наставиће се све док не дође до стабилизације на светским берзама, јер је пандемија направила поремећај. Он процењује да би до тога могло да дође следеће јесени у зависности од екомонског опоравка земаља.
- Не очекујем драстична поскупљења у наредном периоду у Србији, али ће бити раста појединих врста намирница од 15 до 25 одсто у наредном периоду - каже Простран.
КАЧКАВАЉ ДО 1.500
Паковање од 900 грама белог сира индустријских млекара у Србији тренутно кошта до 515 динара, а на акцији се може наћи и за 400 динара. За пола килограма треба издвојити до 300, а на снижењу 230 динара. Литар класичних врста јогурта, са 2,8 и 3,2 процента млечне масти, креће се углавном од 95 до 120, док је на акцији 85 динара. Обично дуготрајно млеко са 2,8 и 3,2 млечне масти у тетрапаку од једног литра кошта до 125, а на снижењу 90 динара. Килограм најтраженијих врста качкаваља, као што су гауда, едамер, трапист, креће се од 800, колико износи цена на акцији, до 1.500 динара.
Извор: Новости
