Пшенично брашно се у супермаркетима продаје по цени од 68 до 79 динара за килограм.
Листа хране која поскупљује у домаћим радњама све је дужа. После уља, чија је цена недавно и за сада само код неких произвођача превазишла 200 динара, нове ценовнике у малопродаји има и брашно. Цене пшеничног брашна супермаркетима у распону су од 68 до 79 динара за килограм.
Ово је последица убрзаног поскупљења жита, а према најновијим подацима, током протекле недеље достигло је свој ценовни максимум у овој економској години. Купци су на берзи килограм плаћали 28,5 динара (без ПДВ-а) што је највиша постигнута цена од почетка жетве. Продуктна берза из Новог Сада објавила је да је овако висок ценовни ниво последњи пут забележен у августу 2012. Слаба понуда у протекле три недеље, довела је до велике потражње за овом житарицом.
Здравко Шајатовић, директор удружења „Житоунија”, казао је да су произвођачи због драстичног поскупљења пшенице били принуђени да формирају овакве цене у малопродаји. Он је нагласио да паковања од килограм из малопродаје у укупној производњи брашна учествују око осам одсто.
– И цена брашна у паковањима од 25 килограма које купују пекаре, и које се највише извози, мало помало иде на горе, али не прати у паритету пшеницу. Још имамо превише млинова тако да конкуришу једни другима. Млинари су у тешкој ситуацији – напоменуо је он.
Навео је да се жито јуче на берзи продавало по цени од 29 динара за килограм, што је је скоро исто као 2012. године али онда је била велика суша, а ове је нема у тој мери. У јулу је цена пшенице била 20 динара, што је поскупљење до данас више од 40 одсто.
Шајатовић је рекао да је тешко предвидети шта ће се даље дешавати с ценом брашна. Већина млинара сада купује сировину једном недељно или месечно и набавили су је мање него икада. Имају проблема, понуда је слаба, јер произвођачи чувају пшеницу очекујући још већу цену. То је сада право берзанско трговање и носи своје ризике.
– Ако погледате 2012. онда је цена брашна била 38 до 39 динара по килограму, а сада је и даље 34 динара на велико. Још није достигла максимум, очекујем да ће цена брашна још ићи горе за неколико динара – казао је директор „Житоуније”.
Оваква ситуација на тржишту житарица али и у малопродаји ланчано ће погодити и индустрије које се ослањају на те сировине, пре свега пекарство.
– Пекаре више брину цене енергената него брашна. Све у свему инфлација ради своје напоменуо је он.
Поскупљење намирница је глобални тренд. Организација за храну и пољопривреду недавно је објавила да је храна у септембру била 32 процента скупља у односу на годину дана раније. Разлози који се наводе јесу ковид, већа тражња и скупљи превоз.
Извор: Политика
