На основу примедби потрошача који имају уграђене калориметре за мерење потрошње топлотне енергије, дужни смо да упозоримо потрошаче на ризик коришћења овакве врсте услуге која је препоручена од стране ЈКП Београдских електрана.
Наиме, Београдске електране дају могућност да стамбена заједница закључи уговор са једном од фирми која се бави уградњом и расподелом утрошене енергије и тиме омогући прелазак на систем обрачуна према индивидуалној потрошњи. Уколико се деси ситуација да сумњате у исправност индивидуалних мерних уређаја или обрачун, рекламацију изјављујете приватној фирми са којом сте потписали уговор. Управо ту настају проблеми. Дакле, фирма са којом сте закључили уговор је прва и последња инстанца која о вашој рекламацији одлучује. Не постоји нико у систему ко је надлежан за проверу исправности мерних уређаја или њихову периодичну контролу. Када се овако нешто деси, а рекламација потрошача буде одбијена, потрошачи немају начин да докажу да су њихове сумње у неисправност уређаја основане. С тим у вези, можемо констатовати да нико у систему па ни Београдске електране, нема могућност провере спорних мерних уређаја или расподеле потрошње. Поставља се питање на основу чега онда ЈКП Београдске електране препоручују да што већи број потрошача пређе на овај вид потрошње? Дакле, Београдске електране не проверавају да ли су уређаји које фирме користе за расподелу потрошње у складу са стандардима који су прописани, немају могућност провере исправности истих уколико се деси спорна ситуација, а неретко и рачуни у овом систему наплате буду виши.
Поставља се и питање, зашто се фаворизује прелазак на индивидуалну потрошњу када се на овај начин услуга пребацује из оквира јавног комуналног предузећа у домен приватних фирми и њиховог личног профита. Наиме, по Закону о заштити потрошача јавна комунална предузећа пружају услуге од општег економског интереса. Услуге од општег економског интереса је услуга чију цену, квалитет, услове пружања је Закон предвидео да уређује, или контролише државни орган или други ималац јавног овлашћења. Такође, важе посебна правила када се уређује однос са потрошачима када су у питању услуге од општег економског интереса. Наведене послове, у смислу обрачуна и мерења утрошене енергије, требало би настојати задржати у оквирима јавног комуналног предузећа, а у пракси препуштају се приватним фирмама које не подлежу адекватној контроли и надзору. Тиме се широко отварају врата непоштовању прописа из области заштите потрошача.
Узимајући све у обзир, мишљења смо, да је неодговорно мотивисати потрошаче на овакав вид коришћења услуге, а поготово је спорно када то чини јавно комунално предузеће, налазећи мотив да се уместо јавних комуналних предузећа фаворизују приватне фирме које раде у своје име и за свој рачун.
Поред наведеног, остаје и низ других проблема која се тичу пословања београдских електрана. Под тиме мислимо на непостојање уговора између јкп-а и потрошача, што је законска обавеза. Непоштовање ове обавезе је законом санкционисано а остаје отворено питање зашто кроз инспекцијски надзор на евидентан прекршај Београдским електранама није изречена казна?
Такође, наплата “индиректног грејања” која се годинама спроводи када се са грејања искључите, је у најмању руку проблематична.
Узимајући у обзир изнето, што се тиче индивидуалне потрошње, савет је да се док је овакво стање у пракси, на њу не прелази.
НОПС ће се у наредном периоду интензивно залагати кроз институције система и инспекцијски надзор, да се усложени проблеми у раду Београдских електране доведу у законите оквире пословања.
