Све већи број потрошача јавља се са приговорима у којима наводе „да купују производе ван пословних просторија од регистрованог правног лица (путем друштвених мрежа) али да се производ испоручује путем курирске службе, од стране физичког лица, а не од фирме од које је потрошач наручио производ“. За све наведено, потрошачи су приложили и доказе. Такође, поред приговора ове врсте чести су и приговори да регистровани трговци траже да се унапред уплати износ на рачун приватног лица како би испоручили производ, а не на текући рачун правног лица, како и предвиђа Закон.
У вези са наведеним, у конкретном случају, трговци на свестан начин потрошачу ускраћују Законом гарантована права јер је производ испоручило физичко лице. Поред тога што нема примене Закона о заштити потрошача, трговци свесно избегавају плаћање пореза и других дажбина. Осим поменутих кршења Закона, отвара се читав низ питања који се тиче пословања оваквих „трговаца“. „Да ли искоришћавају своје запослене да би слали пакете на своје име, а власници убирали енормну добит?“, "Да ли су сви производи у продавници заиста налазе на стању?“, „Да ли је у цео систем малверзација умешана и курирска служба?“ и поред тога још низ питања на које очекујемо одговоре од надлежних институција од којих се очекује да почну да раде свој посао и поступају на основу материјала који им је достављен.
До овакве непоштене трговачке праксе у земљама ЕУ не може доћи, из разлога што постоји порески регистар где физичко лице на месечном нивоу не може да шаље производе у вредности већој од 300е (конкретно у Мађарској). Шта су стварни разлози због којих код нас трговци на дневном нивоу смишљају нове преваре и малверазције је питање за ширу друштвену дебату – да ли је то питање радне снаге, недостатка воље и жеље овлашћених институција да се баве овим проблемима, питање нашег менталитета или нешто друго?
