Српски посланици јуче су усвојили Закон о заштити потрошача, за који је Влада Србије навела да нуди нова решења која ће омогућити да потрошачи своја права остваре што ефикасније и уз мање трошкова. Законом се, према наводима предлагача, гарантује и висок ниво заштите права потрошача. Међутим, у потрошачким организацијама се не слажу са овим наводима и сматрају да је овај закон само додатно задао муке потрошачима и закомпликовао све. За поједине новине се наводи да за њих не постоји инфраструктура да се оне спроведу.
Право на задовољавање основних потреба, заштита од услуга и роба које су опасне по здравље и живот, избор, обавештеност, заступљеност интереса потрошача, правна заштита, само су нека од основних права потрошача које овај закон предвиђа. Нови Закон о заштити потрошача предвиђа и поједине новине као што је регистар „Не зови“, али и поступак медијације.
Медијација представља да уколико рекламациони поступак не буде решен у корист потрошача, он ће имати право на медијацију са трговцем који ће морати да присуствују медијацији, а уводе се и прекршајни налози.
Такође, једна до новина односи се и на послове у стану те уколико је цена услуга већа од 5.000 динара онда је занатлија дужан да вам изда спецификацију о цени са којом се потрошачи морају сложити.
Горан Паповић, председник Националне организације потрошача, оценио је за Нова.рс да је овај закон донео још већу муку потрошачима и потрошачким организацијама и да је избегнута ефикасна заштита.
„Избегли смо ефикаснију заштиту и не можемо за овај закон рећи да је донео ефикаснију заштиту потрошача него само компликованију“, изјавио нам је Паповић.
Наиме, као главни недостатак новог закона и примедбу Паповић истиче непостојање колективне тужбе коју сматра најефикаснијом. Он је подсетио да је Уставни суд 2013. године укинуо колективну тужбу у Закону о парничном поступку наводећи да је неуставна због, како каже наш саговорник, лоше формулације.
Он каже да нема ефикасније заштите за непоштену пословну праксу или лоше пласиране производе на тржишту од ове колективне тужбе јер потрошач као појединац често неће тужити за, на пример, литар лошег сока, али да хоће они као Национална организација потрошача за много веће количине лошег сока.
Коментаришући новине у закону, председник Националне организације потрошача каже да они поздрављају од новина увођење спецификације цене за мајсторске услуге већим од 5.000 динара, али и ту постоји, како кажу, проблем.
„Треба прво да се уведе ред за оне који су у сивој зони, јер ако је мајстор у сивој зони ту овај закон онда ништа не помаже“, упозорава Паповић.
Када се ради о медијацији, новини коју овај закон предвиђа, Паповић наводи да у Србији немамо развијену инфраструктуру за медијацију, као ни довољан број медијатора и пара за то.
„Замислите негде у Лебану или мањем месту, купили сте патике 2.000-3.000 динара, а код трговца неће да вам прихвате рекламацију, а ви сте се жалили, и сада је трговац обавезан да дође на медијацију и ви као потрошач, где ћете да дођете? Ко ће то финансирати? Хоћу ја као медијатор из Новог Сада или Београда да одем тамо? Па то је трошак, неко мора да плати да ја одем тамо. То је само списак лепих жеља и да се то уради треба много времена. Исто тако, медијација је добровољна, не може бити наметнута и изненађује ме да је Одбор за правна питања дозволио да то тако прође“, замера председник Националне организације потрошача.
Говорећи о регистру „Не зови“, Паповић каже да не разуме зашто се у новом закону сада налази регистар „Не зови“, када је то могло да се направи на основу постојећег закона, јер је то непоштена пословна пракса или наметљиво пословање које је кажњиво.
Наиме, овај регистар значи да када неко не жели да прима позиве неке компаније за маркетинг онда свој број може да пријави у тај регистар, те да онда фирма мора да провери регистар сваки пут пре звања да би видела да ли је број на тој листи. Уколико трговац прекрши предвиђена је новчана казна од 300.000 до два милиона динара.
Горовећи о прекршајним налозима, Паповић се пита који су то прекршајни налози. Он каже да су прекршаји за ове године заврашавали на суду. Он каже да су судови пренатрпани, а да има на хиљаде поступака покренутих због прекршаја.
„Дошли смо до тога да адвокати трговаца одложе двапут расправу и тиме застари предмет, који има рок две године“, тврди Паповић.
За хиљаде лоших комада патика, телефона, одеће, ми немамо ефикасну потрошачку заштиту, закључује наш саговорник.
Поручује и да је потребно у правилнику и закону уградити стандарде који могу да се при увозу контролишу.
Извор: Нова
