Вести

Претрага

Центар за европске политике

BEUC, The European Consumer Organisation

THE GLOBAL VOICE FOR CONSUMERS

Јачање заштите потрошача у Србији

Нелегални трговци вребају на интернету

Током епидемије повећана је куповина преко интернета, а расте и број притужби потрошача, бележи Национална организација потрошача Србије. Упозоравају на велики број трговаца који на интернету раде на црно. Како да их препознају грађани, а како их откривају инспекције и које ризике носи куповина на интернету код нерегистрованог трговца?

Упадљиви за купце, невидљиви за државу, тактика је тзв. нелегалних трговаца. Шире се и на интернету. Ко не одоли примамљивим понудама, ризикује да скупо плати искуство, па и да му стигну патике различитог броја или уместо оригинала фалсификати.

"Потрошачи су се најчешће жалили да када им роба не одговара не могу да добију поврат новца или пак да не могу робу да замене. Било је притужби да стиже оштећена роба, неретко се дешава да уопште не могу да ступе у контакт са продавцем који им је продао робу, да уколико су купили преко друштвених мрежа буду блокирани", каже Никица Јовановић из Националне организације потрошача Србије.

Сами себи блокирамо могућности када купујемо од нерегистрованих продаваца да нас штити Закон о заштити потрошача.

"Потрошач једино индивидуално може да тужи онога ко га је оштетио, уколико уопште може да га идентификује, ко је пошиљац, ко га је оштетио, често ту имамо лажна имена, лажне фирме", истиче Јовановић.

Нерегистровани трговци често користе фалсификоване личне карте

Ко је пошиљалац вредносних, откупних, пакета, требало би да пише у евиденцији поште или курирске службе, јер су њихови запослени у обавези да упишу име, презиме, адресу и број личне исправе, објашњавају у Поштанској инспекцији. Још када би ту све било по пропису.

"Пракса је показала да понекад нерегистровани трговци користе фалсификоване личне карте, да злоупотребљавају личне карте других лица, као и да постоји сарадња између запослених код поштанских оператора са нерегистрованим трговцима када запослени код поштанских оператора уносе лажне бројеве личних исправа", наводи Марија Вучинић из Одељења Министарства трговине за поштански саобраћај и надзор.

Додаје када има елемената кривичног дела, обраћају се тужилаштву, за прекршаје надлежном суду. Говори и шта су открили у надзорима спроведеним од 2018.

"Прибављени су подаци да је остварена трговина, односно промет робе нерегистрованих трговаца кроз поштанске пакете у вредности од неколико милијарди динара, сви прибављени подаци достављени су тржишној инспекцији", каже Вучинићева.

Инспекција у улози купца

Тржишна инспекција уме да буде у улози купца.

"Ми искористимо институт прикривене куповине, где се представљамо као купци и наручујемо робу од тих трговаца и кад нам се то испоручи, почињемо инспекцијски надзор", наглашава Мирјана Дамјановић из Сектора тржишне инспекције Министарства.

До нерегистрованих трговаца на интернету тржишна инспекција долази и софтверским решењима – тако су, кажу, у првој половини године уочили око 9.000 лица која нуде лекове, дуван, дијететске суплементе, робу којом се повређује право интелектуалне својине.

"Обавестили смо надлежне органе у одређеним областима, за рецимо дуван и прво интелектуалне својине смо ми надлежни, ту смо покренули инспекцијске надзоре у многим ситуацијама када нам је анализа ризика показала да то треба урадити", додаје Дамјанићева.

Потребно јачање инспекције

Треба још радити на јачању инспекција, оцењује Налед.

"Морамо да повећамо број оних људи који се тиме баве, то су наравно инспектори, пре свега у тржишној инспекцији, како би они имали више капацитета да се тиме баве у смислу времена и у смислу кадрова, али наравно и у смислу даљег унапређења процедура којима располажу", поручује Марко Данон из Националне алијансе за локални економски развој.

Потрошачи сами могу да провере трговца – лампица да нешто није у реду треба да се упали, кажу стручњаци, ако нису објављени подаци попут назива фирме, матичног броја, адресе. Чак и трговце који су то урадили није згорег проверити на сајту АПР-а.

Национална организација потрошача Србије саставила је црну листу сумњивих трговаца на друштвеним мрежама. Било би добро, закључују стручњаци, и да се нерегистровани трговци кажњавају оштрије од неретко изречене најниже Законом прописане казне.

 

Извор: РТС