Брза пошта не би смела да узима пакет од физичког лица који не жели да остави контакт податке, каже наш саговорник
Трговци се често служе триковима како би вас намамили у радње, о томе постоје и студије. Међутим, и поред већине која часно послује у овој индустрији, има примера који "пређу игрицу" у занимљивим начинима варања потрошача. И кажњивим, пре свега.
Нашој редакцији се јавио потрошач Д. О. који је приметио тренд којим се служе власници бутика. Ми смо проверили причу, и испоставило се да је сценарио прилично уигран.
Једна продавница која се бави продајом хаљина и остале женске одеће и обуће, од својих запослених захтева да поизводе који се налазе у понуди у продавници шаљу путем брзе поште.
Купац после тога не добије фискални рачун као доказ о куповини, а трговац који га не изда једноставно на тај начин оштети државу и све пореске обвезнике. Додатно, крајњи потрошач није никако заштићен, односно нема могућност примене закона, да може уколико није задовољан производом, исти да рекламира и тражи повраћај новца. Нема никакав доказ о куповини.
Проблем купца је што му је, иако је купио производ од правног лица, производ испоручило физичко лице које је запослено у тој продавници.
Питали смо правног саветника шта трговац у овом случају крши?
- Трговци на тај начин остварају високу зараду, а штете државу јер таје тако порез - каже нам Марко Драгић, правни саветник при НОПС.
Зарађују огромне своте, таје порез
Према речима нашег саговорника, ни брза пошта не би смела да узима пакет од физичког лица који не жели да остави контакт податке.
- Потрошач касније нема начин да контактира продавца јер нема броја телефона. Оставе некада име и презиме, али се касније испостави као лажно - каже нам он.
Он указује да у случају куповине робе од физичких лица поједине одредбе Закона о заштити потрошача нису примењиве и организације нису у могућности да поступају, нити да пруже адекватне правне савете - због чега је и важно информисати се управо због одредби где тај закон може да штити.
- Закон препознаје трговца као регистровано правно лице а потрошача као физичко лице. Куповином путем друштвених мрежа, на пример, најбитније је да се потрошач информише да ли трговац послује у складу са Законом о електронској трговини, да ли има истакнут ПИБ, матични број, седиште, одговорно лице. Ако трговац поштује одредбе овог Закона у том случају се ради од регистрованом трговцу и у том случају уколико дође до несаобразности производа потрошач је заштићен и своја права може да остварује у складу са Законом о заштити потрошача - рекао нам је раније Драгић.
Рачун је само један од доказа да раде на бело
Борба против сиве економије је на свим важним агендама државе, међутим, и поред контрола, тргвци нађу начин да избегну правила. Тиме, оштећени највише буду управо - купци.
Последња анализа о обиму сиве економије у Србији показала је да је њен обим смањен у претходних пет година међу регистрованим фирмама са 21,2 на 15,4 одсто БДП-а. Ипак, сива економија је и даље велики проблем, а држава је 2017. и 2018. прогласила годинама борбе против ње.
Стручњаци кажу да је тешко утврдити колики је тачно обим сиве економије, али наводе да је у Србији двоструко већи него у земљама Европске уније.
Термин се примењује од средине прошлог века и означава рад које није пријављен или није у складу са прописима, односно није „на бело".
Фирме које не пријављују раднике или трговци који не издају фискалне рачуне неки су од актера у сивој економији. Осим што не плаћају порезе и доприносе, послодавци који раде у сивој зони утичу и на оне који раде легално.
Извор: Телеграф Бизнис
