“Што добијеш на мосту изгубиш на ћуприји”. Ова изрека важи за много шта, па и за однос клијената и банака.
Последњих година имамо пад каматних стопа на кредите узрокован што смањењем референтне каматне стопе Народне банке, што референтних каматних стопа за евро, попут еурибора. За банке ово значи смањење прихода, а да би задржали профитабилност банкари су се досетили да повећају накнаде и провизије, па чак и да уведу неке нове.
Од почетка године не прође месец да се клијенти неке банке не пожале како је поскупела или је почела да се наплаћује нека од банкарских услуга која је до тада била бесплатна. Осим поскупљења одржавања текућих рачуна за у неким случајевима и 100 одсто, имамо наплату провере стања на банкомату, па наплату СМС обавештења, наплату слања опомена.
Па су онда банке масовно почеле да наплаћују провизије за плаћање преко мобилног банкарства, нешто што су горљиво промовисале претходних година и рекламирале као бесплатно и једноставно. И када су дочекали да се број корисника мобилног банкарства вишеструко увећа неке до њих почеле су да наплаћују провизије, од 15 до 20 динара по трансакцији, мада руку на срце неке су задржале политику ненаплаћивања ове услуге.
Број корисника електронског и мобилног банкарства стално расте. Према подацима Народне банке Србије, у првом тромесечју ове године 2,9 милиона грађана имало је отворене налоге за електронско банкарство, а 2,2 милиона за мобилно банкарство. У истом периоду 300.000 фирми или предузетника имало је електронско банкарство, а 48.000 мобилно.
Грађани се жале и да су неке банке почеле да наплаћују клијентима неважеће рекламације, па онда се ових дана чују жалбе да неке банке наплаћују погрешно попуњене уплатнице. Неке банке наплаћују промену ПИН-а на банкомату.
Онда се уредно наплаћује преузимање платне картице у банци, а код бескаматних кредита код плаћања кредитном картицом се наплаћује фиксна накнада. Једна од највећих банака на тржишту је објавила тарифе накнада које ступају на снагу од октобра према којима ће почети да наплаћују провизије за прилив пензија из иностранства који је до сада био бесплатан.
Чини се да је дошло такво време да клијенти банке морају добро да проуче тарифе накнада сваке банке, документ који је углавном завучен негде у дубине интернет сајтова банака.
Зоран Николић, потпредседник Националне организације потрошача, истиче да ово изгледа као сумрак права потрошача.
“Имали смо ситуацију да права потрошача напредују, а сада као да се враћамо у средњи век. Писали смо два пута Народној банци и позвали је да реагује”, резигниран је Николић, који је и председник Удружења потрошача из Крагујевца.
“Одређене банке су почеле да наплаћују накнаде за неважеће рекламације. Потрошачи се не разумеју и не морају да знају све прописе, али је основно право, право на приговор. Ако им то банке наплаћују то је онда скандалозно”, сматра Николић.
Такође, банке уводе фактички квазикамату на званично бескаматни кредит. Како Николић објашњава уколико плаћате кредитном картицом и имате могућност одложеног плаћања без камате, банка сада наплаћује 50 динара по једној рати.
“Ако сте нешто платили 3.000 динара на шест месеци, наводно бескаматно, морате да платите 300 динара ту фиксну накнаду која није камата. Фактички ви платите 10 одсто више. Да сам то знао, да ли бих уопште купио ту робу”, пита се Николић.
Он истиче да банке покушавају да све своје губитке или профите мање од планираних превале на леђа потрошача. “Последица може бити да људи мање купују због тога”, напомиње он додајући да се чини да се ради о малим износима, али када се саберу на крају године то и није тако мало.
У 2020. години укупно банке у Србији оствариле су добит пре пореза од око 380 милиона евра, што је за око 200 милиона мање него 2019. године. Дакле и банке су очигледно поднеле део терета пандемије.
Нето приходи од камата су им смањени за 7,5 милијарди динара у прошлој у односу на претпрошлу годину, а нето приходи од провизија и накнада за око 3,5 милијарде динара. Укупни нето приходи од накнада износили су 329 милиона евра. С обзиром да камате не могу да подижу у условима веома ниских каматних стопа и Народне банке Србије и Европске централне банке, одлучиле су да на други начин завуку руку у џеп клијената. Повећањем накнада.
У првих шест месеци ове године банкарски сектор је у нето износу зарадио од накнада и провизија 20,9 милијарди динара или око 178 милиона евра. То је за осам милиона евра више него у првој половини преткризне 2019. године. У поређењу са том преткризном годином, повећање прихода од накнада је у потпуности надоместило смањење прихода од камата.
Николић напомиње да ако банке имају право да наплаћују накнаде, онда и клијенти имају право да промене банку.
“Али где да оду, када све изгледа имају сличну политику. Делује да као потрошачи имамо озбиљно смањење избора”, примећује он.
Осим смањених прихода од камата, неки сматрају да банке уводе нове таксе и повећавају старе и како би надокнадили евентуалне одливе по основу тужби за незаконито наплаћене провизије за обраду кредита, које би на нивоу целог сектора могле да износе и више од 100 милиона евра.
Народна банка са своје стране у јавности стално наводи да не може да утиче на висину накнада све док их банке уводе у скалду са законом, али их је прописима обавезала да морају да обавесте клијенте приликом промене висине накнада.
Народна банка такође на свом сајту има и преглед накнада банака и других пружалаца платних услуга који може бити од помоћи приликом избора банке. Међутим, оно што збуњује и доводи потрошаче у независну ситуацију је што већина банка пре или касније поскупљује накнаде, али различите па је тешко утврдити која је повољнија.
Извор: Данас
