Српске купце јуче је забринула вест да је са нашег тржишта почело повлачење сладоледа М&М, Сникерс и Твикс са повећаним нивоом етилен оксида, а који су увезени из ЕУ земаља. То је потегло питање какве производе купујемо и конзумирамо. Сваке године упозоравамо потрошаче да отворе четворо очију. Дешава се да у продаји буду и сладоледи од прошле године", каже за Нова.рс Горан Паповић из Удружења потрошача.
„Највећи проблем је контрола сировина. И то важи за све производе – сладоледе, кондиторске производе , месне производе…“, сматра наш саговорник.
Он напомиње да производи светских бендова често нису потпуно идентични с квалитетом који је доступан купцима у Србији.
Паповић Истиче да, када је реч о месним производима, има доста лажи и злоупотреба.
„Уместо јунеће кобасице ви заправо једете коњску или свињску – ставља се друго месо, а не оно које пише у декларацији. Немамо довољно лабораторија које такве лажи могу да разоткрију“, каже Паповић.
Представник Удружења потрошача указује и на то да ми извозимо здраву соју, а увозимо сојину сачму, која је генетски модификована.
Саветује да избегавамо намирнице којима није сезона.
„Треба обратити пажњу на вансезонско воће и поврће – желимо да имамо парадајз у јануару на трпези. Треба да се запитамо одакле то долази и да ли има пестицида“, каже Паповић.
Сладоледи с укусом етилен оксида
Након јучерашње вести о сладоледима који могу да нам загорчају живот, професор Медицинског факултета Петар Булат објашњава за Нова.рс да је у овим производима пронађен етилен оксид који се у медицини, поред јонизујућих зрачења, користи за стерилизацију игли за шприцеве.
„У питању је гасовита, нестабилна материја, која након стерилизације испари“, објашњава Булат.
На питање како се онда етилен оксид нашао у сладоледу, каже да је произвођач сладоледа вероватно купио адитив од неког ко није имао довољно чисту производњу.
“Етилен оксид је једна од полазних супстанци за производњу етилен гликола који се користи као антифриз. Верујем да је овде у питању додатак који је задужен за то да се сладолед не стегне превише, да би био кремастији”, објашњава професор.
Етилен оксид, како каже, може да буде веома опасан за неког ко је изложен изузетно високим концентрацијама или уколико изложеност малим концентрацијама јакао друго траје.
“Великим концентрацијама овог гаса неко може да буде изложен углавном путем дисајних органа. У том случају прво долази до надражаја респираторних путева, кашљања, сузења очију. Може да доведе и до поремећаја централног нервног система, али само у случају екстремно великих доза”, објашњава токсиколог.
Ова супстанца се, каже, код Америчке агенције за заштиту животне средине помиње као канцерогена, док је Међународна агенција за истраживање рака сврстава у материје за које постоје ограничени докази да су канцерогени.
“Американци повезују дуготрајну изложеност етилен оксиду с појавом рака дојке код жена и малигнитетима лимфних чворова. Сама чињеница да се помиње у том светлу говори да није згодно да се нађе у храни. Али опасност свакако не постоји за неког ко је појео неколико поменутих сладоледа”, каже професор.
Зашто Србија није сама открила проблем?
На питање зашто смо за проблем сазнали од Европске уније, објашњава да процедура контроле хране приликом увоза у Србију постоји, али се контролише оно што је очекивано да се појави.
“Прва ствар коју би рецимо проверавали код сладоледа је микробиолошка исправност, па онда и неке друге карактеристике, али ово је врло специфична ствар. Тако нешто би могло да се контролише на захтев инспектора”, каже професор.
Објашњава да су Шпанци ову супстанцу вероватно пронашли у сладоледу док су радили ширу анализу у склопу неког систематског прегледа, као и да је реакција која је уследила након откривања адекватна.
„Произвођач је повукао производе, а за оне који су се већ нашли у продаји дали су ознаке производа – број лота адитива (0013925497). Продавац може укуцавањем првих шест цифара производа да провери да ли је у питању сладолед са спорном материјом и повуче га уколико јесте. То је оно што би сад сви требало да ураде“.
Појава етилен оксида откривена је у фебруару у сусаму коју је на српско тржиште стигао из Индије, након чега је спорни производ повучен из продаје.
Извор: Нова
