Поруке које се шаљу купцима морају да буду поткрепљене општеприхваћеним научним доказима
Пре него што храну са здравственом изјавом испоруче на тржиште, произвођачи у Србији дужни су да се најпре обрате Министарству здравља. То министарство ће проценити да ли је могуће на декларацији производа истаћи такву врсту поруке и у којој форми, наводи се између осталог у „Водичу за почетнике у продаји хране преко интернета”, који је недавно објавило Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде.
Како се истиче, здравствене изјаве морају да буду засноване и поткрепљене општеприхваћеним научним доказима. У документу се такође наводи да надлежно министарство може да захтева од произвођача да достави валидне доказе и документацију која поткрепљује такве тврдње које жели да истакне као предност свог производа.
Нутритивне и здравствене изјаве које се наводе на декларацији хране или на реклами, укључујући и оне на интернет страницама и друштвеним мрежама, морају да буду у складу са прописима.
Продаја здраве храна посебно током пандемије бележи значајан раст, што је за произвођаче сигнал за креирање нових производа. Доста је недоумица шта је дозвољено, а шта није у декларисању оваквих, али и других намирница. Све ово отвара простор за обмањивање купаца. Још једно од честих питања потрошача јесте и када храна може да буде означена етикетом „без глутена” јер је таквих производа све више на рафовима. Стручњаци истичу да је ово дозвољено само ако је садржај глутена мањи од 20 милиграма по килограму, док изјава „веома низак садржај глутена” може да буде наведена само у случају да је његов садржај мањи од 100 милиграма по килограму.
Када је реч о рекламирању хране која „помаже код мршављења”, постоје такође јасна правила. Није дозвољена употреба здравствених изјава које сугеришу да би здравље могло бити погоршано ако се не конзумира таква храна. Забрањене су и рекламе које упућују на брзину губитка телесне масе или то колики ће бити губитак килограма. Иако их често виђамо, нису дозвољене изјаве које упућују на препоруке индивидуалних медицинских стручњака, нутрициониста или дијететичара и добровољних здравствених удружења.
У водичу се такође наводи да су посебним прописима прецизирани захтеви за обележавање и рекламирање свих врста хране и пића које се производе у регистрованим и одобреним објектима или потичу из увоза, а продају се на тржишту Србије.
Из нашег министарства пољопривреде подсећају да подаци на декларацији претходно упаковане хране треба да пруже купцу довољно информација на српском језику како би могао да одабере храну која му највише одговара. Зато је неопходно да буду истакнуте следеће информације: назив производа, листа свих састојака и количина, подаци о састојцима који могу бити алергени, нето количина и нутритивна декларација. Нужни су наравно и име произвођача и његова адреса, земља порекла и то нарочито за храну где је ова информација обавезна – говеђе, свињско, овчије, козје месо, као и месо живине (свеже, расхлађено или смрзнуто), мед, воће и поврће, јаја и производи од јаја, риба и производи рибарства, маслиново уље. За осталу храну се наводи или земља порекла или место одакле је храна увезена.
Извор: Политика
