Молимо потрошаче за посебан опрез при доношењу коначне одлуке о уласку у судски процес са ЕПС-ом у вези са наплатом трошкова гарантованог снабдевача на рачунима за електричну енергију!
Протеклих дана више организација (неке потпуно непознате јавности) позвало је потрошаче на подношење масовних тужби против овог јавног предузећа на темељу једне правноснажне пресуде којом је потврђено да ЕПС нема право на наплату ових трошкова. Пресудом Основног суда у Пријепољу, судске јединице у Новој Вароши, потврђена је одлука Вишег суда у Ужицу према којој ЕПС има обавезу да обештети потрошача који га је тужио.
С друге стране, ЕПС је „Политици“ доставио пресуду Основног суда у Лесковцу којом је потврђена првостепена одлука Основног суда у овом граду, којом је исти овај захтев одбијен као неоснован, те ЕПС нема разлога да надокнађује штету било коме.
НОПС годинама уназад апелује да трошкови штампања и достављања рачуна потрошачима не смеју додатно да се наплаћују и да таква пракса није у складу са Законом о заштити потрошача. Из ЕПС-а тврде да се трошак гарантованог снабдевача не односи на трошак издавања и слања рачуна већ покрива део оправданих издатака снабдевача и да је исти одобрен од стране Агенције за енергетику и у складу је са Законом о енергетици.
С обзиром да је судска пракса по овом питању неуједначена и да постоје бројне нејасноће, коначну одлуку мораће да донесе Врховани касациони суд, који би на седници Већа грађанског одељења требало да заузме начелни обавезујући став о овом питању, као што је то урадио по питању трошкова банкарских кредита. У случају да грађани покрену парницу и изгубе је (у случају да Врховни касациони суд заузме став да је трошак гарантованог снабдевача оправдан и у складу са законом), себе могу довести у ситуацију да плаћају додатне судске и трошкове адвоката.
Овом приликом позивамо Врховни касациони суд да се што пре изјасни о овом спорном правном питању и реши вишегодишње недоумице у вези са трошковима гарантованог снабдевача, трајно и системски.
За то време потрошачке организације се морају понашати разумно и одговорно према потрошачима, не смеју се стављати у улоге судија и тумача прописа које им по закону не припадају. Због свега наведеног, изражавамо сумњу да свако масовно позивање и „увлачење“ у судске поступке са неизвесним исходом није у функцији заштите колективних интереса потрошача, већ нечијих личних интереса.
