Вести

Претрага

Центар за европске политике

BEUC, The European Consumer Organisation

THE GLOBAL VOICE FOR CONSUMERS

Јачање заштите потрошача у Србији

Нема разлога да хлеб поскупи

Иако су током маја и јуна цене житарица значајније порасле у односу на прошлу годину, већ сада се враћају у нормалу и самим тим разлога за новим поскупљењима, пре свега брашна и хлеба нема.

Према подацима РЗС-а, у мају ове године у поређењу са прошлим све су цене скочиле у пољопривреди и то у просеку за 20 одсто. Највише је поскупело индустријско биље и то за 84 одсто, кукуруз за 60, пшеница за готово 15 одсто. Осим у пољопривреди, цене су скочиле и у прехрани, тако је у јуну ове године уље било скупље него прошлог јуна за 18 одсто, гориво је отишло за непуних 22 одсто, транспорт за неких 15 одсто. Последњих дана појавиле су се вести да је на југу земље хлеб поскупео у просеку за пет до седам динара, али за поскупљење хлеба, сматрају стручњаци са којима смо разговарали, нема разлога.

„Не видим економски разлог да хлеб поскупи, јер пшеница је сада око 21 динара, а у мају је ишла и до 24 и 25 динара. Нова пшеница која је тек купљена треба да одлежи још месец дана, мора да има то тзв. технолошко зрење, што значи да није одмах оперативна. Цена те нове пшенице, ове која се сада набавља не даје повода да млинари и пекари дижу цене брашна, односно хлеба“, каже за Данас агроекономски аналитичар Жарко Галетин.

Он напомиње да је соја у мају када је био и највећи ценовни пик дошла до 86 или 87 динара по килограму, али да је сада 75 динара, што је висока, али опет реалнија цена.

„Соја је прошле године у мају и јуну била између 43 и 45 динара, што значи да је ове године средином маја она била дупло скупља него маја прошле године. Мало се то сада смирило, да сточари мало могу да одахну јер је соја у том сточном крмиву најзаступљенија уз кукуруз“, истиче Галетин.

Цене су генерално високе, али је индекс цена које прати ФАО први пут у јуну после неких 13 или 14 месеци узастопног раста нешто мало пао, каже Галетин, што значи да су се цене бар мало примириле. Удар је био велики на тржишту уљарица, напомиње, а најдрастичније је било на тржишту уља које сада кошта 170 до 180 динара, а прошле године је било 100 до 110 динара.

„Уље је поскупело и више нема разлога да цена расте, за поскупљење хлеба нема разлога. Једино у сектору меса може нешто да се дешава, цене живе стоке иду горе и ту можда можемо да очекујемо неко померање цена, али још не знамо у коликој мери“, истиче Галетин.

Председница Удружења Жита Србије Сунчица Савовић каже да они не виде да би могло да дође до поскупљења јер су цене житарица на светским берзама у паду претходне четири недеље. Пшеница, као и кукуруз и соја су берзанске робе, истиче она, и цене се формирају на берзи.

На то могу да утичу, како каже, и дешавања на домаћем тржишту где је ове године била нешто већа потрошња сточне прехране, јер је кукуруз због високе цене у сточној храни замењен пшеницом.

„Без обзира на то, у нову економску годину која је за пшеницу почела 1. јула ушли смо са залихама од 300.000 тона прошлогодишњег рода. Приноси су за сада добри, у Војводини су од шест до више од осам тона по хектару, и на нивоу земље процењујемо да ће приноси бити већи од пет тона по хектару, што значи да ће род бити сигурно већи од три милиона тона, што је на неком просеку“, каже Савовић за Данас.

Приноси су добри, истиче, бољи него што су у Удружењу очекивали.

„Вегетација је каснила, самим тим и жетва касни, али приноси су добри, бољи него што смо очекивали, а очекивали смо неких 4,5 тоне по хектару“, напомиње Савовић. Она истиче да се годишње у Србији потроши 1,5 милиона тона пшенице, што је просек, тако да не да нема, како каже, разлога за несташицу и поскупљење, него нам остаје више од 1,5 милиона тона за извоз.

 

Извор: Данас