Зоран Николић из Националне организације потрошача Србије каже да нови Предлог Закона о заштити потрошача који је усвојила влада неће значајно променити права потрошача у смислу да би неко имао неки виши ниво права, али ће се побољшати механизми за заштиту права потрошача типа алтернативног решавања спорова. Програмски менаџер за унутрашње тржиште и конкурентност у Центру за европске политике Душан Протић констатује да је трговац јача страна и да је један проблем што је потрошач врло усамљен, а други што су у питању спорови мале вредности, те због тога често не може да "истера" своја права. Николић наводи да потрошачи најчешће рекламирају патике, техничку робу, а растући проблем је и са услугама, односно мобилним и кабловским оператерима.
„Механизми који их решавају треба да буду релативно брзи и јефтини. Нови закон предвиђа донекле модификовани механизам посредовања којим се покушава разрешити проблем, јер се не исплати ићи пред суд за вредност спора од 100 евра“, каже Протић у Новом дану на ТВ Н1.
Појашњава да се покушава да се пре суда уведе механизам који би ојачао положај потрошача, „сада се уводи појачано посредовање којим се обавезује трговац да учествује у поступку посредовања“.
„Трговац ће бити принуђен претњом прекршајним санкцијама да учествује у том поступку“, наводи он.
Он каже да су и претходне верзије закона из 2010. и 2014. биле у великој мери теоријски усклађене са правилима која важе у ЕУ, али да увек има места побољшању и то је „основни мотив садашњих измена, да се чине постепена, фина подешавања“.
Не зна се тачан број потрошачких спорова
Николић наводи да је алтернативно решавање спорова у Европи нормална појава, јер подразумева брзо, приступачно и ефикасно решавање спорова. Додаје и да се не зна колико је било потрошачких спорова, јер судови не воде прецизну евиденцију, а сада им је то наметнуто.
Он каже и да потрошачи знају коме треба да се обрате у случају жалби, као и да сваке године у осам саветовалишта у свим регионима Србије стигне око 20.000 притужби.
Међутим, Николић указује да се потрошачи увек јаве кад настане проблем, односно „бавимо се лечењем последица, а превентивом слабо“.
„Морамо схватити да је заштита потрошача медаља са два лица – потрошач има права, али и обавезе“, поручује он и додаје да потрошачи мање разумеју своје обавезе.
Која се права потрошача најчешће крше
На питање која права потрошача се најчешће крше, Протић каже да је то право на саобразност производа. Ради се о прописаним условима који подразумевају да добијете употребну вредност која је прописана и коју очекујете.
„То се често меша са гаранцијом, а она је нешто плус. У пракси често долази до замагљивања права, често се потрошачу каже – где вам то пише у гаранцији, а не треба да пише у гаранцији“, наводи Протић.
Додаје да се у пракси своди на то да кад као потрошач дођете са робом, трговац је дужан да прими рекламацију и да да одговор на њу, и ту је санкционисан, а какав ће одговор бити, у то се не улази.
„Трговци често поступају формалистички, издају у прописаном року од осам дана одбијеницу у којој напишу да онај који се жалио није користио производ у складу са наменом, без икаквог испитивања“, наводи он.
Најпроблематичнија роба
На питање која роба је најпроблематичнија, односно коју купци највише рекламирају, Николић истиче да су то патике, које се често носе и зими и лети што не би требало у складу са њиховом декларацијом, такође се перу, што се такође не сме, имајући у виду да су лепљене, па у додиру са прашком и водом тај лепак попусти.
Додаје да се притужбе подносе и на техничку робу – мобилне уређаје, белу технику, телевизоре, а растући проблем је, како истиче, и са услугама – мобилни и кабловски оператери.
„Примећена је насртљива пословна пракса – продаја робе на терену, где трговци иду од врата до врата и најчешће пензионерима нуде производе, знају кад су сами код куће, а пензионери су апсолутно омађијани њиховим продајним техникама, купе неке јоргане и јастуке за хиљаду и више евра“, наводи Николић.
Наводи да је Национална организација потрошача Србије „поднела иницијативу пред Министарством правде за покретање колективне заштите потрошача против једног таквог продавца, који чак води муштерије до банке ако немају новца код себе, да подигну кредит… То није хумано“.
Колективна тужба
Указује да не постоји могућност колективне тужбе, јер је она одлуком Уставног суда избачена 2014. из Закона о парничном поступку, „где јој је и место“.
„Знатно је јефтиније и ефикасније када се против истог трговца боримо само једном тужбом, то треба да разумемо. За сада то функционише у оквиру министарства као управна мера“, каже Николић и додаје да су Министарству правде послали иницијативу да се колективна тужба врати у Закон о парничном поступку, јер без ње неће у потпуности бити заокружена заштита потрошача.
А на то како у Србији функционишу попусти и да ли трговци поштују правила везана за снижења, Николић каже да их се велика већина трговаца држи, али да су у питању често мали попусти, или случајеви да трговци пред најављени попуст повисе цене.
„Чини ми се да трговци заборављају на највећу казну – да изгубе поверење потрошача. Потрошачи треба да разумеју да је њихова одлука где ће трошити новац. Хајде да не улазимо у продавнице које подигну цене пре најављених попуста, то није противзаконито, али ми зато то морамо да запамтимо и да не улазимо у те радње“, наводи Николић.
Додаје да трговци са Запада мудрије функционишу, односно да им је јефтиније да продају робу и по производној цени, него да је враћају у магацин, те су тамо попусти знатно већи него у Србији.
„Код нас политика попуста није на нивоу који потрошачи заслужују“, поручује он.
Извор: Н1
