Први је дан оглашеног попуста, радња се тек отворила, а на рафовима већ нема робе која је на акцији.
Све више купаца се жали на овај проблем удружењима потрошача или своје невоље дели путем друштвених мрежа. Оваква ситуација најчешће указује да трговци рекламирају попусте како би намамили потрошаче да дођу и пазаре нешто друго. Такво понашање продаваца представља кршење Закона о трговини. С друге стране, трговци објашњавају да се због повољне понуде производи брзо "разграбе". Поједини потрошачи преносе сазанања да се дешава да запослени чувају за себе производе на акцији.
- Ушла сам у продавницу минут након отварања, првог дана акције, да бих купила базен и није било ниједног - каже Савана Ћ. - Продавачица ми каже да је све распродато. Када? Питам, када су стигли да све продају, није ми јасно.
Тијана препричава да је у њиховом граду било страшно, јер су се људи тукли и газили колицима зато што је у радњи било само неколико комада оглашеног производа. Мирослав наводи да је запослена у једном трговинску ланцу признала да артикле на попусту чувају за себе.
- Већину ствари на акцији, посебно алат, технику или гардеробу, не можеш "нахватати" ни првог дана ујутру - пожалио се Даниел В. - Или нема те робе која је оглашена или су на попусту неки други производи.
Младен Алфировић из Националне организације потрошача Србије (НОПС) истиче да уколико се организује акцијска продаја онда мора да се обезбеди довољна количина производа да задовољи потребе већег броја купаца.
- То значи да не сме првог дана или првог сата да нестане роба, а уколико се то догоди, може да се третира као кршење Закона о трговини - објашњава Алфировић. - У пракси се дешава да су акцијски попусти нека врста мамца за потрошаче. Ако робе нема у довољној количини, онда је намера само да се привику потрошачи да дођу и да купе нешто друго.
Купци морају да воде рачуна и о цени за коју је наведено да је снижена, јер је честа појава, посебно код техничке робе, да је у питању лажни попуст. Дешава се да одређени производи на акцији имају исту цену која је месец дана раније била редовна.
- То значи да трговци у краћем периоду пред оглашавање снижења нагло подигну цену, да би је после спустили и приказали попуст - објашњава наш саговорник. - Таква пракса је забрањена, а грађани који то примете треба да пријаве инспекцији или да се обрате удружењу потрошача.
Међутим, то могу да уоче само купци који редовно прате цене у намери да нешто пазаре. Од следеће године наши суседи неће имати тај проблем. Хрватска, ускађујући се са директивама ЕУ, доноси строжи закон о заштити потрошача. Поред осталог, једна одредба предвиђа да ће трговац, поред објаве цене робе на попусту, бити у обавези да огласи и најнижу цену по којој се тај исти производ продавао у последњих месец дана. На тај начин се потрошачим пружа тачна информација да ли су тај исти артикал можда већ могли да купе по повољнијим условима. Алфировић ово оцењује као добро решење и наводи да у нашем закону то није добро дефинисано, јер формулације остављају велики простор за субјективно тумачење, а тиме и за злоупотребе.
Он саветује наше потрошаче и да користе сајтове за упоредни приказ цена, након што одлуче који производ желе да купе. Учестала је појава да неки продавац огласи попуст на техничку робу од 20 до 50 одсто, а код других трговаца је то редовна цена за исти такав производ.
Рачуница
Лавину коментара на друштвеним мрежама изазвала је објава фотографије на којој се вида да је у једном мегамаркету оглашена акција за два литра маслиновог уља. Прецртана је цена од 1.199,99 и написано је 1.199,98 динара. Поједини купци били су изнервирани, али већина се упустила у шаљиву рачуницу. Па, шта хоћете, на 200 литара уштедећете цео динар, био је један од коментара, а други су узвратили амбициознијим и исплативијим подухватом:
- На тону се исплати, уштеди се пет динара, а на танкер 2.000 динара.
Ограничење куповине
Један трговински ланац је недавно ограничио куповину по потрошачу на шест артикала из асортимана на акцији. Како тврде, то су учинили да би спречили нелегалну продају својих производа по вишим ценама. Младен Алфировић из НОПС наводи да му је познато да појединци купују велике количине робе коју после препродају у другим радњама или на пијацама. Ипак, како наводи, ограничење би могло да се тумачи и као непоштена пословна пракса.
- Потрошачи не би смели да се ограничавају да за личне потребе купују, али, уколико то има сврху да спречи некога да робу пазари у комерцијалне сврхе, онда је то прихватљиво - објашњава Алфировић.
Извор: Новости
