Србија и даље без ефикасне колективне заштите потрошача – у Нацрту измена и допуна Закона о парничном поступку ни речи о колективној тужби
Објављени Нацрт измена и допуна Закона о парничном поступку, поред бројних недостатака на које је указала стручна јавност, на садржи ни одредбе о колективној заштити грађана.
Министарство правде ни након 9 година није у стању да објасни ни дефинише, па самим тим ни заштити, колективна права и интересе потрошача. Уставни суд је још 2012. године одлучио да одредбе Закона о парничном поступку, којим се дефинише заштита колективног интереса грађана путем колективне тужбе, нису у складу са Уставом, односно да је појам колективног интереса недовољно јасан. Баш тих година грађани су почели да подносе масовне тужбе против банака, а како колективни интерес и даље није „појашњен“, појединачна борба са банкама, мобилним операторима, несавесним трговцима и произвођачима траје све ове године. А све би могло да буде знатно једноставније, брже и ефикасније да је колективна тужба, као моћно правно средство, доступна грађанима, односно лиценцираним организацијама које би, након што испуне законом прописане критеријуме, имале право њеног коришћења.
Овакав систем колективне заштите и обештећења функционише деценијама у државама ЕУ и то у ситуацијама где потрошачу, као појединцу, није „исплативо“ да тужи произвођача због паковања саламе којој је истекао рок, али зато у наведеној ситуацији, организација потрошача има право и обавезу да тужи несавесног производача и/ или трговца који је на тржиште пласирао тоне лошег производа и на тај начин угрозио здравље и безбедност великог броја људи, или нпр. мобилног оператора чији уговор садржи неправичну одредбу, а због које су сви корисници оштећени.
Због свега горе наведеног, НОПС изражава најоштрије неслагање са објављеним текстом Нацрта измена и допуна Закона о парничном поступку и захтева да се у поступку израде новог нацрта, а до кога мора доћи, уваже сугестије стручне јавности из области заштите потрошача, а које се пре свега тичу колективне тужбе, која мора наћи своје место у овом важном процесном закону и правном систему.
