Мајстори су дужни да за своје радове и поправке обезбеде потрошачима гаранцију од две године. Рачун је доказ да је занатлија у том периоду одговоран за пружену услугу и грађани могу да је рекламирају ако нису задовољни. Уколико мајстор не испуњава ову обавезу или неосновано скрати рок гаранције, потрошачи могу да га пријаве тржишној инспекцији.
Овај пропис, иако није нов, непознат је широј јавности. Сада га је актуелизовала нова уредба чија примена почиње у пакету са новим законом о фискализацији идуће године, а предвиђа да ће фискалну касу морати да има већина предузетника - паушалаца, који сада немају ту обавезу. И до сада су мајстори морали да издају блок рачун за плаћене радове, али се често дешавало да то не чине. Од 1. јануара нова обавеза биће гаранција потрошачима да могу да рекламирају услугу којом нису задовољни, и држави да има увид у оно што предузетници раде.
Водоинсталатери, електричари, молери, сајџије, обућари мораће да издају фискалне рачуне. То ће бити у обавези да раде и мајстори који уграђују столарију, обављају кровне радове, одржавају и поправљају моторна возила, намештај, као и разне предмете за домаћинство, кућну и баштенску опрему. Никица Јовановић из Националне организације потрошача Србије истиче да закон исто третира и продату робу или услугу.
- И до сада су мајстори морали да дају, ако не фискални, онда блок рачун и он је гаранција потрошачима да у наредне две године, ако нису задовољни, услугом, могу да је рекламирају - каже Јовановићева. - Нема никаквих новина, закон исто важи и за робу и за услуге, само се о његовој примени на сервисно-занатске услуге није говорило у јавности.
Читатељка "Новости" Милица Родић из Београда каже да је недавно заменила славину и да су јој мајстори дали гаранцију од шест месеци.
- Ја сам била баш задовољна, јер је то први пут да ми је неки мајстор дао гаранцију за обављени рад, поготово што често нису ни рачун издавали - каже нам Милица. - Нисам знала да имају одговорност за пружену услугу у периоду од две године.
У НОПС-у објашњавају да је проблем што свако тумачи закон на свој начин и најчешће дају гаранцију која важи пола године.
- Мајстор може то да уради само у случају ако има утемељење за то - наводи Јовановићева. - На пример, ако је природа робе коју је уграђивао таква да је произвођач прописао да је њен рок употребе краћи или у сличним околностима. У супротном, грађани могу да пријаве мајстора тржишној инспекцији.
Потрошачи у одређеним ситуацијама, како наводи, имају право да траже и накнаду материјалне штете која настане током извођења радова. Уколико се ова компензација не договори са мајстором, онда једино судским путем може да се оствари.
- Ако је, на пример, молер купио фарбу која је неисправна и након кречења се љуште зидови, а док је радио оборио је скупоцену вазу, може да се тражи накнада штете - каже Јовановићева. - Неиздавање рачуна грађани могу да пријаве и тржишној и пореској инспекцији.
Извор: Новости