Данас се широм света обележава Светски дан права потрошача, који одолева времену пуних 38 година. Колико сте упућени у своја права, посебно приликом куповине преко интернета?
У знак Светског дана права потрошача, данас поново отварамо увек актуелну тему везану за заштиту од превара на интернету - приликом куповине.
Иако интернет превара није тако ретко везана и за саме сајтове фирми које продају одређену робу/услугу, чини се да је њено "жариште", ипак, на друштвеним мрежама као што су Фејсбук и Инстаграм.
Број превара је учесталији у последње време, јер је е-трговина доживела бум, и та доминација траје већ 12 месеци. Потрошачи све чешће купују "из фотеље", како због тога што у многим деловима света неесенцијалне продавнице нису радиле (или не раде и даље), тако и због страха од заразе.
Ово су нека општа правила која би требало да следите, како бисте се заштитили од преваре на мрежи:
Проверите да ли је продавац регистрован
О томе мало ко размишља када купује, углавном одећу, преко популарних друштвених медија, међутим, та ставка је од пресудног значаја. Добар део интернет продаваца не поштује Закон о електронској куповини, и занемарује чињеницу да свака норма која важи за физичку куповину - важи и за електронску.
Нажалост, број потрошача који се јављају потрошачким организацијама (УЗПВ и НОПС), у вези са куповином путем друштвених мрежа од нерегистрованих продаваца, свакодневно расте. Зато постоји и Црна листа продаваца, на којој се нађе свако ко не испуни следеће критеријуме:
Трговац који послује преко интернета је у обавези да на видном и доступном месту, у складу са чланом 6, Закона о електронској трговини, назначи: пословно име, адресу седишта, контакт податке, матични број (МБ), порески идентификациони број (ПИБ), детаљне податке о цени производа (који укључују и трошкове доставе и остале манипулативне трошкове).
Ово је све важно у случају да добијете оштећен производ, или народски речено - безбедна метода да не купите "мачку у џаку", будући да је онлајн куповина колико год била једноставна, толико и "замршена". Нисте у могућности да уживо видите производ, да га испробате, а након што га преузмете и платите куриру - онда је често касно.
Треба поменути и да регистроване фирме које продају преко Инстаграма, могу да рекламирају своје производе регуларно, односно да на видно место ставе цену и опис производа. У супротном, вероватно сте дошли у ситуацију да вам трговац пише: "Послаћемо вам цену у дм".
Могу ли казне да спрече непоштену продају?
Према Закону о заштити потрошача, санкције за нерегистроване продавце, за физичко или одговорно лице у правном лицу износе од 50.000 до 150.000 динара, док казна за предузетнике иде до 500.000 динара. За правна лица, казне се крећу од 300.000 па до чак 2.000.000 динара.
Према анализи Националне алијансе за локални економски развој (НАЛЕД), око 17,2 одсто предузетника и фирми у Србији није регистровано, а међу њима су и продавци са Инстаграма и Фејсбука који препродају робу, или желе да уновче свој ручни рад. Ипак, неки стручњаци сматрају да би Закон у неку руку требало да буде флексибилнији, барем за почетнике.
Извор: Телеграф
