17. 07. 2024.

Важе ли иста правила за све земље?

У Србији још нису урађена истраживања о томе да ли потрошачи купују увозну робу слабијег квалитета од исте такве у продавницама у Европској унији, већ само искуствени утисци наших потрошача да је то тако, рекла је правни саветник Националне организације потрошача Србије Никица Јовановић.

Она је за Танјуг објаснила да би таква анализа изискивала значајна средства које организација потрошача нема, и изразила наду да ће неко од надлежних увидети потребу да помогне, јер су чланице ЕУ из источне Европе већ доказале да постоји разлика у квалитету исте робе код њих и у "старим" чланицама уније.

"Ми за сада још увек можемо само искуствено да кажемо уколико смо имали прилике да пробамо производе, најчешће прехрамбене или хемијске, да су они другачијег нивоа квалитета него у земљама ЕУ", изјавила је Јовановић.

Прецизирала је да до сада у Србији није спроведено ни једно истраживање којим бисмо то поткрепили, али да бисмо ослањајући се на анализе обављене у источноевропским чланицама ЕУ могли да кажемо да је другачији ниво квалитета робе која стиже на наше тржиште него у западној Европи.

"Ту видимо да је постојала разлика између оних земаља чланица које су касније приступиле ЕУ у односу на оне које су ту фактички од оснивања, па су одређене државе као што су Хрватска, Мађарска, Чешка и Словачка одрадиле истраживања, и онда су оне експлицитно доказале да другачији производи штижу на њихову територију него у рецимо Немачку", рекла је Јовановић.

Додала је да су се ове земље на тај начин избориле да се током 2021. измене прописи унутар ЕУ, и обезбеди равноправност свих потрошача у погледу права на исти квалитет робе на целој територији уније. Јовановић наглашава да се овај пропис не односи на Србију, и додаје како ми само можемо да полажемо наде у то да ћемо индиректрно имати користи од њега тако што ће инострани произвођачи поштовати такозвану добру пословну праксу.

"Тако да је нама као земљи кандидату за ЕУ заиста неопоходно једно овакво истраживање како бисмо и ми могли да се позиционирамо и видимо где смо по овом питању", каже Јовановић.

Она, међутим наглашава да то доста кошта, и да се организација коју заступа неколико пута обраћала министарствима привреде и трговине за помоћ, али без одговора.

"У више наврата смо покретали иницијативу. Ту би могли да дођу у обзир и Министартсво трговине и Министартство привреде. Свакако да постоје начини, само би требало да се препозна добра воља, да се препозна интерес, и да се једно такво истраживање онда и обави", рекла је Јовановић.

Додала је да организација потрошача већ годинама добија притужбе грађана на неке производе и зна на шта би требало усмерити пажњу приликом анализе квалитета.

Јовановић напомиње да су цене увозних производа у нашим продавницама често исте као у Европи, а некад чак и више.

Она је приметила да потрошачи у Србији неретко имају проблем и са техничком робом, односно њеним сервисирањем, а пре свега са телефонима, таблетима, лаптоповима, веш-машинама, шпоретима и фрижидерима.

"Да, постоји проблем са техничком робом, и ми врло често видимо да она траје отприлике колико траје и гарантни рок, и онда можемо да констатујемо једну апсурдну ситуацију да када смо куповали робу пре 20 или 30 година да је она тада била не толико технолошки напредна, али је била издржљивија и тајала је дуже", напоменула је Јовановић.

Додала је да се у ЕУ води кампања доказивања да у овим апаратима постоје такозвани програмирани кварови, услед којих они кратко трају, а због непостојање резервних делова завршавају на отпаду и тако стварају еколошке проблеме.

"Дешава се да прође гарантни рок, а таква је ситуација и код нас, да се тај производ поквари и да ви не можете да набавите резервни део, или да тај резервни део кошта енермно много, и да се вама фактички више исплати да ту робу баците и купите нови производ", објаснила је Јовановић.

Рекла је да је тенденција унутар ЕУ да се произвођачи обавежу да обезбеде делове за поправку апарата и након истека гарантног рока, и да би од тога и наши потрошачи могли да имају корист, уместо да скупо плаћају велике кућне апарате које када се покваре могу само да баце.

Извор: Б92

Претрага

Центар за европске политике

BEUC, The European Consumer Organisation

THE GLOBAL VOICE FOR CONSUMERS