Борба против е-отпада почиње едукацијом потрошача о поправци уређаја као алтернативи за замену или куповину новог производа.
Пандемија је променила многе навике потрошача широм планете, а једна од добрих страна је то што је забележено много више „рециклирања” старих уређаја. Многи су за потребе рада или учења од куће „извукли” заборављене десктоп рачунаре, игрице и друге уређаје и почели да их користе. Полако, уместо да јуре за новим трендовима, окренули су се старим моделима који су и даље савршено функционални, а управо то може бити врло важно у односу на животну средину у будућности. Џастин Ведерил, оснивач компаније „Јубрејкајфикс” (уБреакиaФиџ), светског лидера у поправљању електронике, каже да је индустрија та која непрекидно настоји да побољша уређаје, а корисници то прате и практично лако одбацују оне који и даље функционишу. Он каже да је тешко помирити ту жељу за са растућим утицајем технолошке потрошње на животну средину.
Према последњем извештају Глобалног монитора Уједињених нација о електронском отпаду, 2019. године забележена је рекордна количина електронског отпада широм света, која износи 53,6 милиона метричких тона потрошачке електронике – од мобилних телефона и рачунара до разних других уређаја. Рециклирано је само 17 одсто тог отпада, а кад се зна да се до 2030. године очекује удвостручавање количине е-отпада, онда је лако претпоставити како ће се то одразити на животну средину.
Ведерил у изјави за „Форбс” каже да је за њих е-отпад најбрже растући, а главни фактор је све већи промет производа високе технологије.
– За нас борба против е-отпада почиње едукацијом потрошача о поправци уређаја као алтернативи за замену или куповину новог производа . Затим се трудимо да поступак поправке буде што бржи и приступачнији, како би се корисници лако одлучили на то. Поправком продужавамо животни век уређаја, који после могу да се надограђују по потреби – каже он.
Иначе ова компанија уређаје који се не могу поправити или их корисници из неког разлога не желе преузима и прописно рециклира уз помоћ најпознатијих светских произвођача. Они кажу да су електронски уређаји унапређени, док старији могу садржати осетљиве материјале, као што су олово и жива, што захтева посебне процесе рециклирања. Искуства су показала да уз правилно руковање и одржавање, на пример, мобилни телефони могу дуго трајати, а ове уређаје корисници најчешће мењају.
Европска унија већ годинама припрема и унапређује прописе који би смањили количину електронског отпада. Ове године, како је планирано, биће представљено више прописа који регулишу ову област. Тако ће на производима убудуће бити обавезно истицање ознаке трајања уређаја, која подразумева очекивани рок трајања, као и доступност и цену резервних делова и трошкове поправке. Како је „Политика” већ писала, истраживања су показала да би чак 77 одсто људи радије поправило стари уређај, али одустају јер је поправка скупа. Уређаји се, према тим истраживањима, обично кваре у другој или трећој години, до када обично траје гаранција. Грађани се највише жале на рок трајања мобилних телефона, машина за веш, телевизора и усисивача. Друга истраживања су показала да су машине за веш програмиране на две до две и по хиљаде прања, а телевизори на 20.000 сати – све са циљем да се потрошачи приморају да купе новије моделе. Током овог истраживања више пута је помињан пример Француске, која је забранила такозвано уграђено кварење техничких уређаја. Француска је, наиме, усвојила закон којим је забранила програмирано кварење, увела ознаке „поправљивости” на уређаје, као и мераче коришћења, како би потрошач у сваком тренутку знао што може очекивати. Европска комисија, да подсетимо, усвојила је Директиву о еко-дизајну, и то за десет категорија кућних апарата. Ови прописи ће, у циљу заштите животне околине, од произвођача захтевати већу енергетску ефикасност, дужи век трајања и гарантне рокове.
Извор: Политика
