Европска комисија покренула је низ мера у корист потрошача које ће морати да буду спроведене до 2022. годинe.
Највеће европско потрошачко удружење (БЕУЦ) сматра да је важно обезбедити прави избор здраве хране за грађане, посебно у превенцији најтежих обољења, попут канцера.
Како је објављено пре неколико дана, Европска комисија већ је с тим у вези покренула низ мера које ће морати буду спроведене до 2022. године. Једна од њих је означавање алкохолних пића. Тај предлог подразумева обавезно истицање састојака и њихове калоријске вредности.
До 2022. ЕК такође намерава да натера произвођаче и емитере да максимално смање рекламирање нездраве хране, посебно оне која привлачи најмлађе. Иако је и до сада било таквих покушаја, произвођачи су често покушавали да се оглуше о такве сугестије због профита и налазили су начине да производе рекламирају.
Колико је здрава храна добила на важности, указује и намера Брисела да поступно укине промовисање црвеног и прерађеног меса у циљу превенције најтежих болести. Истовремено, сматра се да ће ограничавање рекламирања и потрошње ових намирница ићи тешко. Упркос упозорењима да су лоше по здравље, много је оних који их и даље конзумирају и тешко их се одричу.
Моник Гојан, директорка БЕУЦ-а, изјавила је да је чак 30 одсто случајева ових болести повезано с лошом исхраном и да се „може много учинити да се то смањи”.
– Прекомерна тежина и гојазност су познати фактори ризика, а мало је оних који знају да је алкохол калорична бомба. Чаша вина често садржи калорија колико и сладолед – указала је она и напоменула да је то разлог због којег је важно да у будућности потрошачи могу да добију на амбалажи алкохола и такве информације. Гојанова је истакла да радује вест да је ЕК коначно пристала на обележавање алкохолних пића.
Кад је реч о деци и рекламирању хране пуне масти, шећера и соли, уколико препоруке не буду усвојене, комисија би, сматра Гојанова, требало да размотри увођење обавезујућих мера. Према ранијим истраживањима, око 90 одсто маркетинга прехрамбених производа у Немачкој и САД чиниле су рекламе за нездраву храну и напитке, и то у доба дана када деца обично гледају телевизију. У међународним оквирима деца су иначе изложена великој количини реклама за ове производе, што представља почетну основу за будући вишак килограма. Подаци су указивали да деца годишње, само на телевизији, виде 4.000 до 6.000 реклама за храну, од чега је више од половине за нездраве производе. Не чуди намера ЕК да се обрачуна с маркетингом, јер он очигледно у великој мери утиче на избор хране у породицама. Шведска је још 1991. забранила рекламирање производа намењених деци до 12 година, а слично је поступила и Норвешка, као и Ирска. Та земља је још пре три деценије у закон унела одредницу забране коришћење познатих личности у сврху рекламирања хране. Кад је реч о Србији, истраживања показују да је свако треће дете гојазно, а да 44 одсто њих свакодневно конзумира слаткише. Јасно је како је хитно да се у вези с рекламирањем нездраве хране нешто уради и код нас.
Будући да већина деце конзумира нездраву храну ван куће, Светска здравствена организација предлагала је постављање аутомата у школама који би нудили само здраве ужине. Тај предлог усвојило је свега неколико држава.
Извор: Политика
