Удружење трговаца Аустрије саопштило је да се у складиштима ланаца који продају одећу нагомилало више од 50 милиона непродатих артикала. Многи су се одмах понадали да ће уследити масовна снижења. Можда ће то бити случај у западним земљама - а да ли ћемо то дочекати и у Србији, за наш портал открива правни заступник Националне организације потрошача Србије, Младен Алфировић.
Одмах ћемо вам срушити фантазије о невероватној акцији у Зари или некој другој популарној модној радњи у Србији. Тешко да ће се на нашем тржишту догодити распродаја залиха. Три су кључна разлога за то – мало тржиште, лоша конкуренција и потрошачки менталитет, објашњава Младен Алфровић из НОПС-а.
Управо из тих разлога код нас никада нису толико велика снижења као на Западу – јер просто не добијамо толику количину робе.
“Свима је познато да су тамо попусти у доста већем проценту у односу на наше тржиште, јер смо ми мало и неразвијено тржиште са изузетно слабом конкуренцијом”, каже Алфировић.
“Овде велики модни брендови добију по неколико величина артикала, а тамо говоримо о стотинама и хиљадама. Онда се код нас то све брзо распрода, па и не дочекамо оних 70 одсто којим се надамо и очекујемо, па стално кажемо како ‘на Западу има свега нон-стоп а код нас нема’. Зато што се код нас све на првом попусту од 20, 30 одсто распрода. Код нас је и слаба куповна моћ, просто смо неупоредиви кад су ти параметри у питању”, додаје правни заступник НОПС-а.
Како би се у Србији продавале залихе?
Трговци са вишком робе, као што је то случај у Аустији, у Србији би имали неколико опција за продају. Пре свега, важно је да се зна да је нашим законом јасно дефинисано шта је распродаја, шта је акција, а шта је сезонска распродаја.
“Распродаја се код нас може организовати само кад се затвара објекат. У иностранству се вероватно организују и у неким другим ситуацијама, а код нас се снижење може назвати распродајом само кад трговац престаје са пословањем”, објашњава Алфировић.
Зато је вероватније да ће трговински ланци код нас покушати да продају робу из залиха током сезонских снижења.
“Зимско сезонско снижење траје два месеца, почиње најраније 15. децембра, најкасније 15. јануара. Ако се тад не распрода роба, онда је следећа прилика летње сезонско снижење. Залихе рецимо зимске гардеробе могу да се распродају одмах на почетку летњег снижења”, говори представник НОПС-а.
Још једна могућност је акција, која је посебно дефинисана законом – али је модни брендови ретко када спроводе.
“Акција може да траје најдуже 30 дана, а најчешће се везује за прехрамбену индустрију. Али, не видим никакву препреку да, ако неко жели да распрода залихе неке гардеробе – то назове акцијом. Закон дозвољава да одређена роба може бити на акцији до 30 дана. Битно је да буде приказана стара цена, проценат снижења и стара цена. Ако акција траје до три дана, није неопходно приказивање старе цене”, каже Алфировић.
Што се цена тиче, могу се снизити неограничено, али постоји једно битно правило.
“Оно што је јако битно је да ако се означи да је снижење 70 одсто, мора бити најмање једна петина робе која је снижена у том проценту. У супротом је то непоштена трговинска пракса, јер ви просто наводите неког да уђе да купи нешто, а немате довољно артикала у том износу”, објашњава Алфировић.
Лош потрошачки – али и трговачки менталитет
Док је на Западу незамисливо да комаде из претходних сезона угледате да се продају по пуној цени годину дана касније, у Србији је то честа појава – а не постоји закон који трговце спречава да то раде.
“То је све питање конкуренције. Они могу то у недоглед да стављају то у магацин и поново излажу, то је ствар конкуренције, пословне политике, пословне културе и етике, као и односа према купцима, али и нашег потрошачког менталитета”, указује Алфировић.
Додаје да треба запамтити да је трговцима на првом месту профит – све док се крећу у оквирима закона и док има ко да купи њихову робу, зарада ће им бити на првом месту.
Али има нешто и у српском потрошачком менталитету, јер се навике наших потрошача доста разликују од навика купаца у Европи, а то посебно модним брендовима иде у корист.
“Наш потрошачки менталитет је такав да чим се огласи први круг снижења, рецимо 20 одсто, потрошачи навале у те малопродајне објекте и све то купе. Ми и не дочекамо 70 одсто. Кад бисмо чекали, као што се то на Западу ради, када не бисмо журили, можда би нешто уграбили по тим већим процентима снижења. Рецимо, у Зари нема потребе да они то снизе више од 20, 30 одсто јер све продају”, објашњава Алфировић.
Хоће ли бити масовних снижења?
Као што сте већ могли да закључите, тешко да ћемо дочекати да у Србији купујемо одећу по драстично нижим ценама, као што то имају прилике купци у европским земљама.
Виралан пример који најбоље дочарава какво је наше тржиште биле су једне Зара чизме – које су ове зиме у Немачкој биле снижене 65, а код нас 30 одсто.
“Вероватно су и домаћи трговци имали слабији промет због короне, па се надамо да ће они изаћи са неким конкурентним понудама који ће бити добре за потрошаче. Сигурно се више исплати да то продају него да депонују по магацинама. Али, искуство из прошлих година нас учи да то код нас не изгледа као што изгледа у неким другим земљама – па ме не би чудило да се то деси у Аустрији, а код нас не”, закључује Младен Алфировић.
Извор: nova.rs
