У протеклој години ништа се значајније није променило у сектору заштите потрошача. Највећи изазов за незадовољне купце био је како да у законском року остваре право на решавање рекламација због измењених околности изазваних пандемијом.
Према извештају Националне организације за заштиту потрошача (НОПС), у 2020. регистровано је око 6.000 пријава потрошача. Од тога је трећина купаца обавештена о законским правима, док је 13 одсто упућено на тржишну инспекцију. Само 2,7 одсто купаца остварило је право у разумном року, а то значи да је потрошач сигурно решио свој приговор, наводе у овој организацији.
Највећи број пријава се односио на непоштовање обавеза трговаца из законске гаранције, затим следе притужбе на неисправне производе и непоштовање рока за одговор на рекламације па и права на раскид уговора.
И ове године највећи број притужби грађана Србије односио се на неквалитетну обућу, првенствено патике које су и на првом месту листе потрошачких приговора. Следе рекламације на квалитет телевизора, телефона, машина за веш, одеће, намештаја...
Према евиденцији из Регистра пријава потрошача, који НОПС води од 2011. године, у последњој деценији евидентирано је укупно 49.939 потрошачких приговора. И у овом периоду непоштовање права из гаранције на првом је месту по броју примедби, али су патике, целу протеклу деценију, биле производ којим су купци очигледно највише незадовољни. Више и од телефона, техничких уређаја, намештаја, одеће...
Апел потрошачких организација да се област трговине спортском опремом боље уреди није дао резултате. Према подацима НОПС-а, купци у Србији подносе рекламацију за сваки други пар обуће купљен на нашем тржишту. Трговци их најчешће одбијају уз образложење да „обућа има механичко оштећена или да је неадекватно коришћена или одржавана”. Како је „Политика” више пута писала, потрошачи у доказивању да се несаобразност није догодила њиховом кривицом улазе у зачарани круг с трговцима и најчешће изгубе спор. У НОПС-у кажу да се годинама залажу за строжу контролу и усвајање стандарда квалитета за обућу који би били обавезујући за све трговце. Проблеми најчешће настају када потрошач рекламира обућу у првих шест месеци од куповине, а трговац одбије приговор. Он такву одлуку мора да образложи, и то најчешће документом из лабораторија које издају оваква стручна мишљења. У НОПС-у тврде да се обућа најчешће и не шаље у лабораторије на вештачење већ трговци сами издају „стручно мишљење”.
– Ова мишљења заправо и нису обавезујућа за трговца. Он не мора да поступи по њима. Али је важније то што ниједна од тих лабораторија није акредитована за контролу квалитета обуће и одеће – рекли су недавно за наш лист у овој организацији. Најпоузданији доказ је судско вештачење које се спроводи посредством потрошачких организација.
Грађани имају још већи проблем када обућу враћају после шест месеци од куповине. Продавац тада нема обавезу да образлаже своју одлуку и довољно је да напише да се рекламација одбија. Терет доказивања одмах прелази на купца и он опет мора да прође све процедуре, што га често демотивише па одустаје.
Некада су се незадовољни купци обраћали тржишној инспекцији, која већ годинама нема ту надлежност. Њихово је само да провере формалности прописане законом, поштовање процедура и рокова. Иако не решавају проблем потрошача директно, значајна су помоћ удружењима која користе те информације да лакше и брже реше спорове с трговцима.
Извор: Политика
