Последњих неколико година, а нарочито ове 2020. године, дошло је до значајног пораста промета у електронској трговини. На раст промета свакако је утицао и пораст броја трговаца који се баве интернет трговином, међутим, немали је број оних који овакав вид трговине не обављају у складу са законима, добром трговинском праксом, па чак ни етичким нормама. Раст трговаца који послују „на црно“, посебно је примећен на друштвеним мрежама.
Закон о електронској трговини ("Сл. гласник РС", бр. 41/2009, 95/2013 и 52/2019) у члану 6. јасно наводи које су обавезне информације које је пружалац услуге електронске трговине дужан да поседује. Наиме, поменути члан, између осталог, наводи:
Пружалац услуга дужан је да, у облику и на начин који је непосредно и стално доступан, корисницима услуга пружи следеће информације:
- име и презиме или назив пружаоца услуга,
- седиште пружаоца услуга,
- остале податке о пружаоцу услуга на основу којих корисник услуга може са њим брзо и несметано да оствари комуникацију, укључујући и електронску адресу,
- податке о упису у Регистар привредних субјеката, односно други јавни регистар,
- појединости о надлежном органу, ако делатност пружаоца услуга подлеже службеном наџору,
- у случају да се ради о посебно регулисаној делатности – професионално или стручно струковно удружење код кога је пружалац услуга регистрован, професионални назив и државу која га је одобрила и упутства о професионалним правилима,
- порески идентификациони број (ПИБ), као и број обвезника пореза на додату вредност ако је пружалац услуга обвезник пореза на додату вредност.
У наведеном члану такође се наводи да „Ако пружалац услуга наводи цене, оне морају бити јасно и недвосмислено назначене, а посебно мора назначити да ли су у те цене укључени трошкови доставе, остали манипулативни трошкови, порез и други трошкови који на њих утичу.“
Другим речима, трговац који своју продају врши путем интернета, у обавези је да на видном и доступном месту назначи:
- пословно име,
- адресу седишта,
- контакт податке,
- матични број (МБ),
- порески идентификациони број (ПИБ),
- детаљне податке о цени производа, који укључују и трошкове доставе и остале манипулативне трошкове.
Уколико трговац поседује све наведене податке и уколико су исти тачно наведени (провера се може извршити путем регистра правних лица на интернет страници Агенције за привредне регистре - АПР (http://pretraga2.apr.gov.rs/unifiedentitysearch)), сматра се да исти послује у складу са Законом и да је куповина код таквог трговца безбедна, у смислу да се у тој ситуацији примењују и одредбе Закона о заштити потрошача и др. закона којима се регулише пословање ван пословних просторија трговца.
Зашто је ово важно?
Број потрошача који се јављају потрошачким организацијама (УЗПВ и НОПС), а у вези са куповином путем друштвених мрежа од нерегистрованих продаваца, свакодневно расте. Нажалост, у оваквој ситуацији, одредбе Закона о заштити потрошача нису примењиве (не важе) и потрошачке организације нису у могућности да поступају, нити да пруже адекватне правне савете, изузев да потрошаче упуте на самостални судски поступак.
Посматрајући наводе у чл. 6. Закона о електронској трговини, али и друге законе, Удружење за заштиту потрошача Војводине (УЗПВ) у сарадњи са потрошачким организацијама чланицама Националне организације потрошача Србије (НОПС), извршило је проверу одређеног броја трговаца на друштвеној мрежи фејсбук и утврдило списак оних за које се сумња да не послују у складу са прописима. Листа је дата у наставку, међутим важно је напоменути да иста није коначна, не представља репрезентативни узорак по питању броја трговаца „на црно“, нити представља листу трговаца на које потрошачи најчешће изјављују приговоре.
Црну листу интернет трговаца можете погледати на страници Удружења за заштиту потрошача Војводине.
Црна листа
