Рекламе за крему против прекомерног знојења "коко ди коко" преплавиле су интернет, а стручњаци упозоравају да је избегавате јер није медицински испитана, а фирма која их продаје није регистрована. О продавцу овог препарата нема основних информација на сајту, иако је то обавезно, према одредбама Закона о заштити потрошача, упозоравају у Националној организацији потрошача Србије (НОПС). Дерматолози упозоравају да коришћење непроверених препарата у пределу пазуха може бити и те како опасно.
Наиме, на интернету се већ дужи период рекламирају крема и природна козметика, које су, како је наведено, настале из жеље да се направи производ који прија кожи и, како наводе, немају никакво штетно дејство. Да ствар буде гора, ова крема од кокоса рекламира се и на друштвеним мрежама, а само на Инстаграму има скоро 8.000 пратилаца, махом млађе популације, која масовно наручује овај производ.
Да овај козметички производ није безбедно куповати, говори и чињеница да иако се рекламира као производ природног порекла од кокоса, нема ниједан сертификат, па потрошачи могу наштетити свом здрављу.
- Добили смо позиве потрошача у којима наводе да се појавио нов производ против прекомерног знојења, наводно, природног порекла. Продаје се искључиво онлајн, нема продајних објеката. Дакле, активна је продаја само путем друштвених мрежа. Увидом у сајт продавца и сами смо утврдили непостојање основних информација о трговцу, једино што стоји јесте број мобилног телефона иако ЗЗП има јасне одредбе у вези са податацима које сваки трговац мора истаћи. Упозоравамо купце да никако не купују козметику и медицинске производе путем интернета и да, уколико то ипак чине, обавезно провере да ли је фирма регистрована и да ли се оглашава према свим законима како не би били преварени, а и што је најважније, да не доводе своје здравље у опасност - каже Зоран Николић, потпредседник НОПС-а.
Он каже да посебно забрињава чињеница што је реч о производу који се наноси директно на кожу, а од надлежних институција нема одобрење за употребу. - Наша организација активна је у сузбијања незаконите трговине путем интернета, па смо утврдили и да се при куповини уз "коко ди коко" не издаје рачун, а претрагом у АПР-у тржишна инспекција констатовала је да оглашивач и пошиљалац робе није регистрован као предузетник и да се ради о нелегалној трговини козметичким производом. На основу података добијених од Сектора за електронске комуникације и поштански саобраћај (поштанске инспекције) утврдили смо да је физичко лице Л. М., као пошиљалац робе, преко поштанског оператера (Пост експрес), до сада испоручило 1.115 пошиљки у вредности од 1.236.000 динара - прича Николић.
Дерматолог Гордана Исаиловић каже за Заштитник потрошача да не чуди што овакви огласи привлаче много пажње. Од њих се може профитирати, чак и ако се крши закон, јер се последњих година све више људи се окреће природној козметици.
- Када купујете козметику од нерегистрованих фирми, то је исто као да сте отишли на пијацу и од потпуно непознатих људи, без рачуна, пазарили крему коју ћете нанети на своју кожу. Треба да будете врло пажљиви при одабиру козметике, а овде је посебно проблематично што се овај препарат наноси на пазух и може изазвати упалне процесе. Такође, врло је проблематично што се ради о производу од кокоса, јер он проузрокује козметичке акне уколико се не користи на прави начин. Зато саветујем људе да козметику купују искључиво преко проверених произвођача и фирми које су регистроване - каже Исаиловићева.
Које чланове Закона крши "коко ди коко"
Члан 13 Трговац је дужан да пре закључења уговора о продаји робе или пружању услуга потрошача на јасан и разумљив начин, на српском језику и језику и писму националне мањине, у складу са законом, обавести о:
1) основним обележјима робе или услуге;
2) пословном имену, матичном броју, адреси седишта и броју телефона;
3) продајној цени или начину на који ће се продајна цена обрачунати ако се због природе робе или услуге продајна цена не може утврдити унапред, као и о свим додатним поштанским трошковима и трошковима транспорта и испоруке и могућности да се ти трошкови могу ставити потрошачу на терет.
Поред података из члана 13. овог закона, на јасан и разумљив начин потрошач је у обавези да обавести о:
1) адреси на којој послује ако не послује на адреси на којој му је седиште или пребивалиште и адреси, броју факса и адреси електронске поште трговца у чије име поступа на коју потрошач може да изјави рекламацију.
Извор: Информер
