Као потрошачи, све чешће смо сведоци покушаја трговаца да на разне довитљиве начине стекну екстра профит, а све то на наш рачун. Често такво понашање учесника на тржишту пркоси кодексима добре пословне праксе, а неретко је и у сукобу са самим Законом о заштити потрошача.
Један од таквих примера је и пословање произвођача и продавца намештаја Виторог промет доо, који осим наплате услуге испоруке робе, наплаћује и додатну услугу "уноса намештаја по спрату".
У протеклом периоду, Националној организацији потрошача Србије се обратило више потрошача упитом да ли је таква пракса поменутог трговца у складу са законом.
Наиме, потрошачу који код овог трговца купи комад намештаја и жели да му исти буде испоручен на кућну адресу, обрачунава се износ за наплату доставе у складу са градском зоном. Па тако, у случају да је адреса потрошача у првој градској зони града Београда, износ који је потребно платити за испоруку робе је 2.500,00 РСД. Међутим, ако потрошач живи у стамбеној згради на деветом спрату, биће му додатно наплаћена и "услуга уноса намештаја по спрату", ком. 9 џ 200,00 РСД, у укупном износу од 1.800,00 РСД . Потребно је истаћи да већина потрошача наводи да стамбене зграде у којима живе поседују лифт, али да то не утиче на одлуку продавца да настави са наплатом ове услуге.
Овакво поступање трговца, осим што није у складу са општим начелима пословне етике, представља и кршење члана 46. став 5. Закона о заштити потрошача у коме се наводи: "Неће се сматрати да је извршена уредна испорука робе на адресу коју одреди потрошач остављањем робе испред врата куће или стана потрошача или неког другог места".
Дакле, поступак продавца нас наводи на закључак, да Виторог промет доо под редовном доставом (коју наплаћује 2.500,00 РСД) сматра испоруку намештаја управо супротно цитираној одредби Закона, само до врата куће или стана потрошача, док се за доставу ДО ВРАТА СТАНА мора доплатити по 200,00 РСД по спрату!
Обзиром да за кршење члана 46. став 5. Закона о заштити потрошача није предвиђен прекршај као ни санкција за трговца који не поштује прописано, остаје нам нада да ће законодавац детаљније регулисати ову област. А до тада, остаје нам питање да ли трговац овако поступа свесно са циљем да стекне додатну зараду (користећи "рупу у закону"), или подизањем цене услуге жели да одврати потрошаче од коришћења исте (и то само оне потрошаче који "живе високо"), или можда трговац само не познаје Закон (који би му морао бити познат!)... ?
