У 2019. преко „Рапекса” објављена 2.243 обавештења о производима чија употреба може да угрози здравље потрошача.
Комисија ЕУ објавила је најновији извештај о небезбедним производима на које су државе чланице упозораване преко система за брзо узбуњивање –„Рапекс”.
Реч је о непрехрамбеној роби, а у извештају се наводи да је у 2019. било 2.243 обавештења о производима чија употреба може бити ризична за здравље потрошача. То је, како се истиче, свега десетак мање у односу на годину дана раније. Као и претходних година међу небезбедним производима највише је било играчака – 29 одсто од укупног броја пријављених. Готово половина упозорења односила се на присуство опасних хемикалија.
Моторна возила су ове године поново била на другом месту, са 23 одсто обавештења (у односу на 19 процената претходне године), а следе одећа, текстил и модни предмети са осам процената (што је пад од око 10 одсто у односу на 2018). У првих пет најнебезбеднијих на које је обавестио Рапекс”, налазе се и електрични уређаји као и козметички производи.
У извештају се истиче да велики део те робе стиже из Кине. Истовремено, готово трећина упозорења издатих због опасних производа потицали су из држава чланица ЕУ, у односу на свега 24 процента годину дана раније.
Дидије Рејндерс, европски комесар за правосуђе и заштиту потрошача, у уводном излагању истакао је да и најновији подаци потврђују стални тренд од око две хиљаде упозорења годишње за небезбедну робу. Систем брзог узбуњивања, додао је, омогућава брзе акције у свим државама ЕУ како би се такви производи пратили и што пре повукли са тржишта. Како је нагласио, свако од тих упозорења односи се на производе за које је доказано да нису безбедни за употребу из различитих разлога.
Он је изразио задовољство што су, захваљујући „Рапексу”, надлежне службе држава чланица покренуле 4. 475 акција како би спречиле продају такве робе. На тај начин, додао је, чува се интегритет заједничког тржишта и обезбеђује заштита и сигурност свих потрошача у ЕУ.
Систем за брзо упозоравање на небезбедне производе („Рапекс”) у функцији је од 2003. године и има циљ да олакша размену информација о небезбедној роби међу чланицама јединственог ЕУ тржишта. Ова упозорења Европској комисији шаљу инспекцијске службе националних власти и садрже информације о производу, ризику који представља и мерама које се предузимају. Подаци су доступни и потрошачима, што је изузетно корисно, будући да опозив једног производа може да значи да се на тржиштима нашло на хиљаде таквих ризичних производа. Међутим, „Рапекс” не обавештава о небезбедној храни и фармацеутским производима.
У последњем извештају се истиче да државе све чешће проверавају и робу која се продаје путем интернета. Око 16 одсто упозорења у 2019. односило се управо на производе у онлајн трговини. То је често изазов, истиче се, посебно ако се трговци налазе ван ЕУ. Још 2018. потписан је уговор са неколико највећих светских специјализованих компанија за онлајн трговину („Алибаба”, „Амазон”, „Ибеј”...) које су се обавезале да ће уклањати са својих платформи све оне производе за које се докаже да нису безбедни за употребу. У последњем извештају тих компанија наводи се да је 87 одсто таквих пријављених производа уклоњено са продајне мреже у року од два радна дана. Ипак истиче се да још има доста простора да се заустави интернет продаја робе ризичне за здравље купаца.
Подсетимо, Дидије Рејндерс је још у марту, на почетку пандемије, упутио великим платформама писмо и од њих затражио да сарађују у уклањању лажног рекламирања одређених производа који наводно спречавају или лече од ковида 19. Он је рекао да је у интересу тих компанија да заштите кориснике од производа који могу да им нашкоде у тренутку када су најугроженији.
Извор: Политика
