Светски познати ланци „Зара” и „Х&М” најављују прелазак на онлајн продају како би санирали огромне губитке изазване пандемијом.
Највеће модне светске компаније већ месецима уназад бележе губитке од којих се очигледно тешко могу опоравити, па затварају радње широм света. Шведски ланац трговине одећом „Х&М”прошле недеље је саопштио да је због пандемије други квартал закључио са двоструко нижим приходима у односу на исти период прошле године. На водећим тржиштима продаја овог ланца значајно је опала – највише у САД, за 71 одсто, затим у Немачкој 42 одсто и у Кини у где је продаја смањена за 28 процената. Како су пренели светски медији нешто боље резултате ова компанија је забележила у интернет продаји којој се све више окреће.
Другачије навике купаца увеле су дигитализацију и у малопродају одеће што ће се и у будућности, по свему судећи дешавати. Од укупно 51 интернет трговине овог шведског модног ланца колико их сада има, у првих неколико месеци ове године отворено је чак 48.
Истим путем опоравка креће се и шпанска „Зара” која је недавно такође најавила да ће затворити 1200 трговина широм света. Хаос који им је изазвао вирус корона ће, објаснили су власници, покушати да санирају повећањем онлајн продаје. Затварање радњи очекује се највише у Азији и Европи. По писању „Гардијана”, 107 продавница се затвара у Великој Британији . „Индитеџ”, власник овог, али и још неколико брендова је саопштио да је промет у продавницама од 1. фебруара до 30. априла пао за чак 44 одсто. Истовремено је интернет продаја порасла за 50 одсто, због чега су одлучили да се преоријентишу на онлајн продају посебно што и на том тржишту расте конкуренција. „Индитеџ”, који контролише његов оснивач „Амансио Ортега”, преноси „Гардијан”, планира да потроши милијарду евра на своју интернет понуду до 2022. године и додатних 1,7 милијарди евра у трговинама како би омогућио боље интегрисање са веб страницама за брже испоруке и праћење пошиљки у реалном времену.
Каква је будућност ових највећих светских трговаца одећом и шта конкуренција на локалним тржиштима може да очекује када криза прође?
Милан Кнежевић, власник конфекције „Модус” и бивши председник Асоцијације малих и средњих предузећа каже да је ово процес који ће донети много промена и побољшања.
– То су играчи који су били доминантни широм света. Стизали су на сва тржишта као већ формирани брендови којима су купци поклањали безгранично поверење и плаћали скупо производе без обзира на то да ли толико вреде. Добро је што ће доћи до демонополизације и што ће се мода у будућности враћати у мање регионалне јединице, изворно у државе – каже Кнежевић.
Бренд је, објаснио је, производ у који власници улажу енормна средства да би били светски препознатљиви. То наравно мора да се наплати, па су људи временом постали покретни излози што су плаћали без обзира на то колико нешто кошта.
– Е, то ће се мењати. Мислим да нам стиже американизација моде у смислу да ћемо куповати удобну гардеробу од природних материјала и да ћемо трошити мање новца. Мислим да генерално иде боље време за текстилну индустрију и да ће после овог „ресета” шансу добити и мале фирме које до сада нису могле да буду конкурентне – објашњава наш саговорник. Само „Зара” и „Ваикики” су за годину дана у Србији заузели 25 одсто тржишта и ниједна мала компанија није имала никакве шансе да се издигне и стигне до купаца, макар нудила квалитетније производе.
За Кнежевића су брендови у текстилној индустрији масовна хипноза. Ту , објашњава, само у име се улажу милиони евра. А у кризама што је играч већи већа је и његова угроженост. Економски посматрано, ови светски ланци имали су годинама радикалну узлазну путању, па такав може да буде и пад.
– У економији се тренутно дешава синдром такозваног мртвачког пољупца када нема ни понуде ни тражње. То је тренутак када, рецимо, у текстилној индустрији нема ни производње, а ни купаца – објашњава власник „Модуса” и додаје да је највећи светски онлајн трговац „Алибаба” поставио нове критеријуме, показавши да уз мало улагања може много да се заради. Па када, закључује он, компаније попут „Заре” схвате да су улагале милионе евра само у закуп простора у Милану, а тај новац треба зарадити, предузимају све да смање трошкове и зато се окрећу онлајн продаји.
Извор: Политика
