Центар за европске политике предложио увођење институције која би боље решавала проблеме купаца. – У Министарству трговине кажу да тај посао већ ради 27 удружења.
Иако Србија већ 10 година има Закон о заштити права потрошача који је у великој мери усклађен са правилима која важе у Европској унији, у пракси та правила нису увек ефикасна, оценио је Центар за европске политике (ЦЕП).
Како се наводи, највише због проблема у правосуђу институционални механизми за заштиту потрошача код нас нису довољно ефикасни ни снажни. Због тога ова организација предлаже увођење институције заштитника потрошача по моделу који постоји у неким европским земљама. Они наглашавају да су се институције омбудсмана показале успешним у Србији, када је реч о спремности грађана да им се обраћају. Зато, сматрају, да би заштитник потрошача био најбољи корак у јачању потрошачких права.
Из Центра за европске политике наводе да су учестале пословне праксе трговаца којима се нарушавају права и интереси купаца. Трговци, додаје се у саопштењу, не зазиру од повреде закона и процењују да таква понашања неће бити санкционисана.
„Када трговац одбије рекламацију потрошача, оправдано или не, први следећи корак у заштити његових права је суд. Међутим, приступ суду је врло отежан, трошкови су често много већи од вредности спора, парнице дуго трају, а одликује их и велика правна непредвидљивост”, кажу у ЦЕП-у и наглашавају да потрошачки омбудсман постоји у појединим земљама Европске уније, и да би та тела могла да буду модел приликом увођења сличне институције у Србији.
Треба ли Србији заштитник потрошача у околностима када већ постоји више од 20 удружења која управо треба са решавају ову врсту проблема.
У ресорном министарству не виде разлог за увођење потрошачког омбудсмана. Они сматрају да би то чак био корак уназад у заштити потрошача, посебно што је досадашњи начин дао позитивне резултате.
– И у земљама ЕУ је заступљена заштита потрошача кроз удружења и то једино има смисла – каже за „Политику” Вишња Ракић, помоћник министра трговине за заштиту потрошача. Према њеном мишљењу, закон пружа снажну заштиту, с обзиром на чињеницу да овај пропис у свакодневном раду примењују тржишни и туристички инспектори.
– Закон је готово у потпуности усклађен са директивама Европске уније. У оквиру Министарства трговине постоји Сектор за заштиту потрошача који се на једном високом нивоу бави овом проблематиком. Осим инспекцијског наџора који подразумева све облике заштите, у Сектору за заштиту потрошача је заступљена и колективна заштита потрошача – објашњава Ракићева.
У министарству наводе да је у нацрту новог закона о заштити потрошача, који би требало да се усвоји у трећем кварталу 2020. године, акценат стављен на вансудско решавање потрошачких приговора управо ради бржег и ефикаснијег решавања проблема.
– Добили смо позитивно мишљење свих релевантних институција укључујући и Министарство правде. Напомињемо да су и буџетом планирана средства за вансудску заштиту. Судови су самостални у свом раду. Што се тиче примене ЗЗП у свом раду од стране судија, није тачно да не препознају потрошачке проблеме, што се може демантовати решењима суда о кажњавању несавесних трговаца односно оних који крше закон – наглашава помоћник министра. Она подсећа да Министарство трговине од 2009. године финансира удружења за заштиту потрошача која су регионално распоређена тако да покривају целу Србију.
Њихова улога је да потрошачима пруже правну помоћ кроз савете у примени закона и начина да реше свој потрошачки проблем уколико има основа. У питању је пројектно финансирање. Тренутно у евиденцији имају 27 удружења за заштиту потрошача, а од тога седам финансира Министарство трговине
Неостварива мисија
У Националној асоцијацији потрошачких организација НОПС наводе да би омбудсману као новом инструменту заштите потрошача могло да се говори у некој следећој фази, да је то сада неоствариво. Ова организација је, додају, тражила да се одређене надлежности из ове области, као што су непоштене уговорне одредбе, нелојална конкуренција, квалитет производа, које директно утичу на економску одлуку потрошача пренесу Комисији за заштиту конкуренције.
– Тражили смо формирање фонда од наплаћених казни, који би се даље прослеђивао за заштиту потрошача и истраживања квалитета и безбедности производа – каже Горан Паповић, председник НОПС-а. Он додаје да би организације за заштиту потрошача убудуће требало да буду лиценциране, а не само евидентиране како би што ефикасније обављале свој посао.
– Питање је правних механизама за кажњавање трговаца, а ми их немамо. Ако упоредимо број покренутих прекршајних пријава против трговаца и број кажњених добићемо одговор зашто су толико бахати према потрошачима. Свака прекршајна пријава застарева после две године што трговци масовно користе – наглашава Паповић.
Извор: Политика
