Према прописима, играчке могу да садрже до 0,1 одсто фталата, али истраживања показују да се произвођачи и трговци често тога не придржавају.
Ни куповина у највећим трговинским ланцима није гаранција да ћете избећи здравствено небезбедне производе. У овом периоду, пред празнике посебно су актуелне играчке у којима су највећи проблем фталати, потенцијално штетне супстанце.
Према истраживању невладине организације Алтернатива за безбедне хемикалије („Алхем”), на тржишту Србије се и даље проналазе играчке које садрже алармантне количине ових хемикалија које би хитно морале да буду уклоњене с тржишта.
Према прописима, играчке могу да садрже до 0,1 одсто фталата. Све преко тога требало би да значи повлачење с тржишта и казну за трговце, али у пракси дозвољени ниво ове штене хемикалије, често је повишен за десетину, па чак и неколико стотина пута већи. Рецимо, последње истраживање ове организације о присуству фталата у пластичним играчкама и предметима за негу деце. Узорци су куповани у специјализованим продавницама играчака, али и у кинеским радњама. Од 15 узорака фталати су пронађени у седам играчака, и то у концентрацијама које су и до три стотине пута већи од дозвољених. Забрињава и да је у само 30 одсто анализираних производа декларација била исправна, као и то да су сви производи имали ЦЕ знак на етикети. Ова ознака би иначе морала да гарантује да је произвођач испоручио играчку у складу с прописаним безбедносним захтевима. Општи закључак овог истраживања јесте да иако постоји пропис којим се забрањује (или ограничава) присуство одређених фталата у играчкама, они се не спроводе у довољној мери.
– Имамо и контролу граничне санитарне инспекције при увозу играчака. Али у продаји су и даље хемијски небезбедне играчке. За Србију је веома важно да у потпуности хармонизује прописе с ЕУ у овој области и да значајно побољша контролу над спровођењем ових прописа – наводи се у извештају ове организације и истиче да највећу одговорност сносе произвођачи, увозници, дистрибутери и трговци који на овај начин остварују профит. Они апелују на њих да продају искључиво безбедне играчке, како би се допринело очувању здравља деце.
Иначе, фталати су најчешће коришћени омекшивачи који се додају пластици на бази поливинил хлорида (ПВЦ) као адитиви за омекшавање и смањивање ломљивости. Не везују се за полимер и повремено се испуштају из производа од ПВЦ материјала. На тај начин онај ко користи такве предмете може да буде изложен штеним дејствима ових супстанци.
Фталати се налазе на листи хемикалија које изазивају забринутост, то јест доказано је да имају штетно дејство и ушле су у процедуру за забрану. Како наводе у „Алхему”, доказано је да имају токсичне ефекте на репродукцију тако што штетно утичу на плодност и плод, а за неке од њих је доказано да могу да доведу до поремећаја рада ендокриног система. Налазе се најчешће у кабловима, свећицама за новогодишњу расвету, пластичним играчкама за децу и кућне љубимце, подним облогама, завесама за туш-кабине, пластифицираним тапетама, мушемама, торбама и ташнама од вештачких материјала. као и у кабаницама, гуменим чизмама, маскама за телефоне.
Препоруке за купце
- избегавати играчке од ПВЦ-а које на амбалажи имају рециклажну ознаку с бројем три
- избегавати играчке од тврде пластике, осим ако је наглашено да је реч о биопластици
- ЦЕ знак није гаранција безбедности
- читати декларације на играчкама, јер оне које садрже име произвођача имају већу вероватноћу да су безбедне
- избегавати играчке од тврде црне пластике, јер су вероватно рециклиране и садрже успориваче горења
- избегавати оне с јаким мирисом јер могу бити окидачи за алергије
- редовно проветравати просторије јер фталати завршавају и у кућној прашини
У кинеским радњама нема декларација
Оно што је важно да купци знају јесте да чак и највећи дистрибутери у Србији крше прописе у декларисању.
Ниједна од анализираних играчака набављена у кинеским продавницама није испунила законске прописане услове за садржај декларације. Само трећина контролисаних производа имала је информацију о произвођачу.
Српски „Рапекс” годинама не функционише
Србија је, по узору на Европску унију и њихов систем за брзо упозоравање на небезбедне производе „Рапекс”, успоставила свој систем за брзу размену информација о небезбедним производима под називом „Непро”.
Циљ овог система је брза размена информација и узбуњивање надлежних органа у Србији, ради предузимања мера у вези с ризицима које опасан производ представља по здравље и безбедност потрошача. У оквиру „Непро” система дефинисано је 11 врста ризика. Иако је успостављен 2009. године на њему је објављено само седам небезбедних производа. Ова база се не ажурира редовно.
Извор: Политика
